U spomenutom izveštaju objavljenom 1972. godine grupa naučnika s MIT-a predvidela je da će doći do propasti industrijske civilizacije ako korporacije i vlade nastave s kontinuiranim ekonomskim rastom, piše Vice.
Smak civilizacije ili velika prekretnica
Stručnjaci su prikazali 12 mogućih scenarija za budućnost, a u većini njih nalazila se granica nakon koje dolazi do nestašice resursa i nakon koje će daljnji rast biti nemoguć. Najozloglašeniji scenario, Business as Usual (BAU), predvideo je da će svetski ekonomski rast doseći svoj vrhunac 2040-ih, a zatim doživeti nagli pad. Tada će se, prema BAU-u, beležiti i pad broja stanovništva, manjak hrane i prirodnih resursa. Ovaj neizbežni “kolaps” ne bi bio kraj ljudske vrste, već prekretnica koja će za narednih nekoliko decenija značajno srozati životni standard i kvalitet života.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Podudaraju se dva scenarija
Ekonomistkinja Gaja Herington pokušala je da istraži kakva je naša pozicija danas, nakon gotovo pola veka od alarmantnog izveštaja, odnosno kakva nas budućnost čeka. Herington je proširila istraživanje koje je započela kao studentkinja na Univerzitetu Harvard 2019. godine i u novembru 2020. objavila ga u časopisu Journal of Industrial Ecology.
Ustanovila je da se trenutno stanje naše civilizacije mereno kroz 10 različitih varijabli; poput broja stanovništva, stope plodnosti, nivoa zagađenja, proizvodnje hrane i industrijske proizvodnje skoro u potpunosti podudara s dva scenarija iz 1972. godine – s Business as Usual (BAU) i Comprehensive Technology (CT), u kojima tehnološki napredak pomaže pri smanjenju zagađanja i povećanju zaliha hrane, čak i tokom manjka prirodnih resursa.
Iako CT scenario predviđa manje problema za globalno stanovništvo i kvalitet života od BAU-a, nedostatak prirodnih resursa bi ipak trebalo dovesti do tačke u kojoj ekonomski rast naglo pada. Drugim rečima, do naglog kolapsa industrijskog društva.
Utopija ili stvarnost?
Dobra vest kako još uvek nije kasno za izbegavanje oba scenarija i korigovanje smera društva prema najboljoj alternativi – scenariju Stabilizovanog sveta (Stabilized World (SW)), navodi Science Alert.
Ovaj scenario započinje slično kao i BAU i CT, gde dolazi do istovremenog ekonomskog rasta i zagađenja okoline, ali i do pada količine prirodnih resursa. Razlika nastupa kada čovečanstvo samo odluči da ograniči ekonomski rast, pre nego što ga na to prisili nedostatak sredstava.
– SW scenario pretpostavlja da se uz tehnološka rešenja menjaju i globalni društveni prioriteti – napisala je Herington.
– Promena vrednosti i politika, između ostalog, rezultira manjim brojem dece, mogućnosti kontrole reprodukcije, smanenjem industrijske proizvodnje i naglasku na zdravstvenim i obrazovnim uslugama – dodala je.
Bez društvenog kolapsa
Na grafikonu SW scenarija ubrzo nakon promene prioriteta dolazi izjednačavanje industrijskog rasta i rasta globalne populacije. Hrana je i dalje dostupna, dolazi do pada i nestanka zagađenja te smanjenja iscrpljivanja prirodnih resursa. Sve to vodi do potpunog izbegavanja društvenog kolapsa.
Ovaj scenario može zvučati kao utopija, pogotovo danas kada imamo rekordne nivoe emisija stakleničkih gasova, ali studija navodi kako je promena paradigme i smera još uvek moguća.
Herington je kazala za Vice da je brzi razvoj vakcina toekom pandemije kovida-19 pokazatelj visokog nivoa domišljatosti ljudske civilizacije tokom globalne krize. Sasvim je moguće, smatra Herington, da imamo sličan odgovor i na klimatsku krizu, ako svesno napravimo taj izbor.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)