Milena Plavšić svoju pet decenija dugu karijeru krunisala je pre nekoliko dana trostrukim izdanjem CD-a, na kom se našlo 50 njenih pesama u izdanju Jugotona, ali i jedna nova, koju je posvetila svom pokojnom suprugu Dušku Kneževiću.
Pošto nikada nije imala potrebu da se preterano eksponira u medijima, osim, kako kaže, ako nije imala šta pametno da kaže ili pokaže, javnost nije imala priliku da sazna mnogo toga o njenom privatnom životu.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Tako, verovatno, malo ko zna da je Milena bila veliki prijatelj sa pokojnim kolegom Borom Drljačom, sa kojim je neretko zbijala šale, koje se i dan-danas rado prepričavaju. Neke od njih popularna pevačica podelila je u svojoj životnoj ispovesti sa ekipom Objektiva
Jedan od retkih pevača sa kojima ste se družili bio je pokojni Bora Drljača.
– Jeste. On je bio naš kućni prijatelj. Moj muž je bio iz Bosanske Dubice, Bora iz Bosanske Krupe, a ja iz Banjaluke. On i ja smo se znali i pre nego što sam se udala. Od prvog dana smo bili kao rod rođeni. On je bio narodski čovek, nije bio težak za saradnju, ukratko, bio je jedna dobričina, neviđeni veseljak i do poslednjeg dana je voleo da peva. Obično smo na nastupe putovali zajedno i uvek sam birala da se vozim sa njim jer sam znala da je smeh zagarantovan. Sigurno je iz vašeg zajedničkog druženja proizašlo mnogo anegdota.
Da li možete sa nama da podelite neku?
– Anegdota ima koliko želiš. Recimo, često sam volela da se našalim sa njim. Jednom prilikom, kada sam gostovala u Bijeljini, neki čovek mu je poslao litar rakije. Vratila sam se te noći za Beograd i zovem ga i kažem mu da se nađemo negde na kafi da mu dam tu rakiju, ali pored toga, rekla sam mu da je taj čovek poslao i 200 evra. To sam, naravno, izmislila da napravim šalu. Uzela sam praznu kovertu i na njoj napisala „200 evra”, a on kaže meni, to mi je najsmešnije bilo: „Da, rekao je on meni da će poslati, je on meni da će poslati, zvao je on mene. A krv mu njegovu, mnogo dobar čovek.” (smeh) Dolazim ja na tu kafu, donosim mu rakiju i kovertu, a on je već sedeo sa ženom i čekali su me. Sad, dajem ja njemu tu rakiju i pismo u kom, kad se otvori, stoji ceduljica na kojoj piše „prvi april”, jer je sutradan stvarno bio prvi april. On tu kovertu nije tada pogledao nego tek kad je došao kući. Još mu žena kaže: „Hajde razmeni to da nas častiš”, a on kaže: „Šta sad da sve menjam da bi platio tri kafe. Kući ću ja to da pogledam.” Kad je kod kuće video, smejali su se i on i Rada do besvesti. Kasnije mi je rekao da nije mogao da se zaustavi od smejanja, suze su mu pošle. Sutradan je na Pinku ispričao kako sam ga prevarila i uvek smo se tome rado smejali. A jednom sam ga prevarila da je dobio nacionalnu penziju. Budući da stvarno imam taj dar da imitiram i podesim glas da izgleda kao da priča muškarac, ja sam pozvala Boru i predstavila se kao predsednik komisije za nacionalnu penziju. Taj čovek se, čini mi se, zvao Mrgud, tako su ga zvali. Uzmem ja od moje sestričine telefon i zovem ga i predstavim se kao Mrgud i kažem: „Gospodine Drljača, ja sam predsednik komisije za nacionalnu penziju. Želim lično da se potrudim da je vi dobijete, jer vas mnogo cenim. Vi ste živa legenda.” Toliko puta sam se zasmejala da ja ni dan-danas ne znam kako on to nije provalio. I još mu kažem: „Ja sam sve sredio, još samo da Koštunica u ime Vlade potpiše.” A on kaže: „Da da, hoće, potpisaće to Koštunica, on mene voli, dobar je on čovek. Potpisaće on to danas sigurno. Posle toga je to svakome pričao, zove mene pa mi kaže da je dobio, a ja sam strpljivo čekala jedno dva, tri dana i kad sam ga pozvala, pričali smo o tome i onda više nisam mogla da izdržim. Počela sam da se smejem kao luda i onda je provalio, jer je znao da ja volim da smišljam te pošalice.
Piše: Tanja Silanović
OSTATAK ŽIVOTNE ISPOVESTI PEVAČICE MOŽETE PROČITAJTE U NASTAVKU.
Komentari (0)