Sigurno ste do sada mnogo puta svom detetu u naletu besa rekli rečenicu “Idi u svoju sobu!”.
Međutim, stručnjaci savetuju da je bolje da odreagujete na drugačiji način.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Kad smo bili deca, mrzeli smo kada nas roditelji šalju u sobu i zaklinjali smo se da to nikada nećemo raditi svojoj deci.
Sada kada ste vi roditelj, ponekad vam ne ostaje nijedna druga mogućnost nego da istu stvar ponovite. Istorija se ponavlja, a sada vi radite tu stvar koju ste mrzeli kod svojih roditelja.
Doktorka Sigi Koen, koja je specijalizovana za razvoj deteta, objašnjava da to nije najbolji način na koji roditelj može da odreaguje. Koji bolji način vam onda preostaje?
Kad izgovorimo tu rečenicu, uglavnom se osećamo iznervirano i besno. Međutim, bes i frustracija nisu učinkovit roditeljski alat. Navode vas da reagujete impulsivno i kasnije da koristite taktike poput srama i krivice.
Šta se dešava u glavi deteta kada izgovorimo tu rečenicu?
To vreme dete sigurno neće iskorititi za samorefleksiju ili razmišljanje o tome šta je moglo da uradi drugačije.
– Umesto toga, dete će vreme provoditi osećajući se okrivljenim i uglavnom osećajući ljutnju i bes – objašnjava doktorka Koen. Naravno, to svakako ne treba da znači da neprimereno ponašanje vašeg deteta treba da ostane nezapaženo.
U takvim situacijama doktorka savetuje da koristite alternativni pristup koji će istovremeno kod deteta podstaći introspekciju. Umesto rečenice “Idu u svoju sobu”, evo šta bi trebalo da kažete: “Ovo što se upravo dogodilo uopšte nije u redu. Oboje moramo malo razmisliti o tome. Dakle, napravićemo predah jedno od drugog. Kad se vratimo, reći ću ti šta mislim o onome što se dogodilo, a ti ćeš mi reći šta si ti mislio i zajedno ćemo odlučiti šta ćemo sledeći put učiniti kako bi nam oboma bilo bolje.”
Na ovaj način dajemo detetu vremena i prostora da razmisli o onome što je učinilo, ali umesto da ga optužujemo, preusmeravamo ton sa osećaja krivice na prihvatanje i razumevanje. Osim što stvara prostor za razmišljanje, takav pristup uključuje dete u proces odlučivanja. To je veština koja će detetu zasigurno služiti tokom odrastanja, ali i kasnije u životu.
Upravo zbog takvih desavanja mi smo sinu opremili sobu,cak smo mu i za sobu kupili i ambilifa aparat za preciscavanje vazduha,alergena i kad napravi nestasluk,lepo mu kazemo da u svojoj sobi ima sve uslove i da se igra i da uci,a ne da naprimer sedi sa nama starijima.Voleo je i da se umesa u nase razgovore i da skrece paznju na sebe.