Telefon u školskoj torbi, ali ne i u rukama tokom odmora i nastave – takvo pravilo od 1. oktobra uvodi Osnovna škola “Lazar Savatić” iz Zemuna. Đaci od petog do osmog razreda telefone će po dolasku na prvi čas odlagati u kutije, koje će tokom školskog dana biti zaključane, a svoje uređaje dobiće nazad po završetku poslednjeg časa.
Dok direktor te škole Goran Petrović smatra da je takva mera postala neophodna zbog sve veće upotrebe i zloupotrebe telefona, socijalna pedagoškinja Martina Kvarantan Šmitran upozorava da sama zabrana nije dovoljna i da decu treba učiti digitalnoj samoregulaciji.
“U vašoj najavi ste rekli mnogo stvari, ali ona reč koja baš onako odjekuje, to je ‘zabrana’. A ja ne bih počeo od zabrane. Znate, osam godina koliko sam direktor, na više mesta u školi stoji: ‘Upotreba mobilnih telefona nije dozvoljena.’ I ja gledam osam godina kako upotreba mobilnih telefona biva sve više i više dozvoljena”, rekao je Petrović.
Prema njegovim rečima, problem nisu samo telefoni tokom časova, već i njihova upotreba na hodnicima, gde, kako kaže, učenici često gledaju u ekrane dok hodaju, ali i mogućnost različitih zloupotreba, poput nedozvoljenog snimanja. Od 1. oktobra, učenici od petog do osmog razreda telefone će po dolasku na prvi čas ostavljati u za to predviđene kutije. Nastavnik će ih potom odneti u određenu prostoriju i zaključati, dok će ih učenici preuzimati nakon poslednjeg časa.
“Dete mora da nauči samoregulaciju”
Socijalna pedagoškinja Martina Kvarantan Šmitran smatra da je važno razlikovati ograničavanje upotrebe telefona od potpunog odbacivanja tehnologije. Kako je ocenila, deca moraju da nauče kako da se nose sa informacijama i dezinformacijama, sajber nasiljem i sadržajima koji su dizajnirani tako da zadrže njihovu pažnju.
“Jer pitanje zapravo koje se postavlja, dakle, šta nakon što dete dođe iz škole? Odnosno, šta ćemo sa njihovim načinom kako usmeravaju pažnju, kako se bore sa informacijama, odnosno dezinformacijama, kako sa sajber bulingom, i generalno kako sa zavisničkim dizajnom tih aplikacija? Dakle, prava su pitanja kako dete da naučimo da odgovara upravo na te stvari”, navela je ona.
Kvarantan Šmitran ukazuje i na to da telefon nije samo izvor distrakcije, već može biti alat za organizaciju vremena, komunikaciju i prevođenje jezika. Posebno je govorila o deci sa različitim oblicima neurodivergentnosti, kojima telefon, kako je navela, u određenim situacijama može pomoći u strukturisanju vremena i kontroli podražaja.
“Ali dete mora da nauči samoregulaciju. Dete mora da nauči da je telefon nešto što će da bude prisutno i kako da samog sebe reguliše. Između ostalog, telefon je i alat. Dakle, nije samo distrakcija”, rekla je ona.
“Nije cilj da se telefon potpuno izbaci iz nastave”
Petrović naglašava da u školi neće biti onemogućena svaka upotreba mobilnih telefona. Kao primer naveo je čas likovne kulture, na kojem nastavnik, u skladu sa svojim načinom rada, dozvoljava korišćenje telefona u nastavne svrhe. Pomenuo je i Kahoot kvizove, interaktivne table i školsku radio-stanicu kao primere načina na koje se tehnologija koristi u obrazovanju.
“Mi nismo u potpunosti zabranili. Ni na času likovnog, ni na nekim drugim časovima. Dajemo druge digitalne sadržaje, toliko interaktivnih tabli, kažem vam, radio stanica, svašta nešto. Ti smart telefoni, imamo Kahoot kvizove koje redovno nastavnica, na primer, geografije sprovodi sa učenicima”, rekao je on.
Kako je objasnio, cilj je da se ograniči korišćenje telefona koje nema veze sa nastavom, a ne da se učenicima uskrati tehnologija kada ona ima obrazovnu ili drugu opravdanu svrhu.
Kvarantan Šmitran smatra da se pitanje upotrebe telefona ne može rešiti samo pravilima u školi. Prema njenim rečima, posebno je važno šta se događa kada dete izađe iz škole i ode kući. Ona smatra da odgovornost za odnos dece prema telefonima imaju i roditelji i škola, ali da roditelji često reaguju tek kada se pojavi problem.
“Jer zabrana na neki način donosi poslušnost, ali gde je tu odgovornost? I tu je upravo ova edukacija, dakle digitalno opismenjavanje”, dodala je ona.
Prema njenim rečima, decu treba učiti da prepoznaju razliku između stvarnosti i sadržaja koji telefoni i društvene mreže proizvode, kao i da razvijaju sposobnost samokontrole.
Telefon kao pomoć, ali i potencijalna opasnost
Sagovornici Euronews Srbija saglasili su se da mobilni telefoni mogu imati korisne funkcije, ali da način njihove upotrebe predstavlja ključni problem. Petrović je rekao da je upravo neprekidno gledanje u ekran ono što želi da ograniči u školi.
“Ali ovde govorimo o tome da su tri učenika jedan pored drugog i da gledaju u mobilni telefon. Oprostite, mislim da to nije u redu. Mislim da to nije dobro za njih”, napomenuo je Petrović.
On je ukazao i na širi problem navika koje deca razvijaju još pre polaska u školu, postavljajući pitanje šta dete već donese iz porodice kada krene u prvi razred.
Kvarantan Šmitran je, s druge strane, navela da tehnologiju ne treba ukidati, već decu učiti njenom odgovornom korišćenju.
“Ne govorim o tehnologijama. Govorim o telefonu koji služi za komunikaciju, koji služi za odlazak na društvene mreže. Tu sam apsolutno protiv. Ali nisam za ukidanje tehnologije u školama, i kao što kažem, hajde da, i vi ste spomenuli, hajde da naučimo decu da digitalno koriste te telefone u svoju korist”, istakla je ona.
U školi će, prema Petrovićevim rečima, postojati mogućnost da učenik koristi telefon kada za to postoji opravdan razlog – bilo zbog zdravstvenih okolnosti, potrebe da kontaktira roditelje ili u drugim posebnim situacijama. Tako se, prema njegovom objašnjenju, nova pravila ne odnose na potpuno uskraćivanje telefona, već na kontrolu njegove upotrebe tokom školskog dana.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)