Četrdeset i jedan dan užasa koji je prošla urednica rubrike crna hronika lista Objektiv Danica Ćuruvija će pamtiti, kako kaže, dok je živa. Naime, iskustvo koje je proživela sa koronavirusom učinilo je da se pokaje što se nije na vreme vakcinisala.
– Mislila sam da to mene neće zadesiti. Međutim, kao što to u životu obično biva, umesto ruža za Osmi mart, dobila sam upravo koronu! Pamtiću dok sam živa jutro kad sam krenula u redakciju, a završila u kovid ambulanti na Zvezdari.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
– Sa duplom maskom, u redu koji mi se činio kao da je dugačak deset kilometara, s temperaturom koja me je bukvalno tresla, oslanjala sam se na zid ambulante da se ne bih srušila. Oko mene je bilo more ljudi, od onih što su sedeli na betonu do onih koji su mi se činili da bi mogli da zaigraju kolo na Kalemegdanu. Posle pet sati prozvala me je sestra.
– Neki mlađi doktor u skafanderu je uleteo i poslušao mi pluća. Rekao je da nemam upalu, a onda brzo poslao na antigenski test. Pet minuta kasnije viknuo je moje ime. Samo je izustio: ,,Danice, pozitivna si”. Hladan znoj me je oblio. Odmah sam se uplašila da sam već zarazila i bolesnu majku od osamdeset i jednu godinu. Proklela sam dan kad je u redakciji bila prijava za vakcinaciju, a ja kazala da me ne stavljaju na spisak, jer ću još malo pričekati! Kako jedna odluka može da zagorča život! Nikada sebi neću oprostiti što sam rešila da sačekam.
BILA SAM POLUMRTVA
– Kući sam došla polumrtva i izolovala se od mame. Temperatura mi je isto veče skočila na 38,5. Mama mi je pred vrata ostavljala hranu, ali nisam mogla sve da jedem. Drugi dan je došla moja tetka Danica i rođak. Donela je namirnice i sve što treba. Boro, brat od tetke, takođe je doneo hrane za pun frižider. Jelo mi se samo slano i kiselo, goreo mi je organizam.
FALIO MI JE VAZDUH
– Bilo mi je sve lošije. Temperatura i pritisak su mi skakali. Nisam mogla da se pomerim niti da spavam od glavobolje i kašlja. Ni da odem lekaru i satima čekam. Bila sam nemoćna. Telefoni su zvonili, stizale poruke, ali ni mobilni nisam mogla da držim, a kamoli da pričam.
– Falilo mi je vazduha. Imala sam bol u grudima. Sedmi dan sam otišla u kovid ambulantu, gde su mi pojačali antibiotike i uputili u Zavod za bolesti pluća na Zvezdari. Tamo su me spasli! Pneumoftiziolog dr Dejan Dimić se šokirao! Kazao mi je da imam jaku upalu pluća i plućne maramice.
Dobijamo još SINOFARM vakcina: Srbija SUTRA dočekuje avion sa novim kontingentom
– Plašila sam se da me ne pošalje u bolnicu. Prepisao mi je gomilu lekova. Vratila sam se u stan i pila antibiotike i vitamine. Jedva sam disala. Plakala sam i mislila na svoju sestru Branku, koja je umrla pre pet godina od karcinoma. I na svog tatu, koji je stradao pre tri i po godine. Mislila sam kako su se mučili i ugasili.
NAŽALOST, I MAJKU SAM ZARAZILA
– Mama je bila sve lošije, a ja sam se pomalo pridizala. Pozvala sam medicinare iz jedne privatne klinike da je testiraju, a nalaz je kroz nekoliko sati bio pozitivan. Duša mi se kidala dok sam je vodila u Gradsku bolnicu, gde joj je ubrzo konstatovana upala pluća. Osećaj kada saznate da ste zarazili osobu koja vam je podarila život je jeziv.
– Dok je majka bila u bolnici, ja sam se kidala u stanu. Nigde nisam izlazila, jer uprkos tome što mi se stanje popravilo, nisam znala da li sam i dalje infektivna. Komšije su mislile da smo se odselili. I sada, nakon oporavka, imam uzburkan organizam – otežano disanje, zamaranje, visok pritisak i tahikardiju. Srce mi lupa kao da sam srela Džordža Klunija.
– Kardiolog mi je dao lekove i uput za silne analize. Imam i upalu štitaste zlezde i ožiljke na plućima. To lečim. Ali ožiljke od korone ću teško.
OVU I OSTALE AKTUELNE TEME MOŽETE PROČITATI U ŠTAMPANOM IZDANJU OBJEKTIVA ZA 26. APRIL
Komentari (0)