Uprkos mnogobrojnim istraživanjima, čarobni lek za lečenje kovida 19 još nije pronađen, a shodno novim saznanjima i iskustvima doktora u lečenju korone menjaju se i preporuke za davanje terapija. U Srbiji je u toku primena 11. protokola o lečenju kovida 19.
Profesor dr Srđan Pešić, klinički farmakolog sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Nišu, za „Politiku” konstatuje da smo u proteklih godinu dana naučili mnogo, ali da i dalje tapkamo u mraku.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
– Nema magičnog leka, ali stvari stoje mnogo bolje. Pre godinu dana pokušavali smo sa terapijom klasičnim antivirusnim lekovima za HIV, naročito kombinacijom „lopinavir” – „ritonavir”. Uskoro se ispostavilo da ova kombinacija ne daje značajan terapijski efekat. Slično je bilo i sa jednim ruskim antivirusnim lekom za grip, koji takođe nije dao očekivane rezultate – ističe dr Pešić.
Negde sredinom prošle godine u praksu, pa i u protokole lečenja uvedena su dva antivirusna leka „favipiravir” i „remdesivir”. Prvi je ranije uglavnom bio korišćen za grip i druge respiratorne infekcije a drugi je ispitivan za ebolu i druge SARS viruse. Ispostavilo se da deluju i na virus korone.
– „Favipiravir” je testiran za primenu u ranoj fazi bolesti, u prvih pet dana, radi sprečavanja daljih komplikacija i teških formi korone. „Remdesivir” je korišćen za najteže faze bolesti kod pacijenata koji su već na terapiji kiseonikom ili mehaničkoj ventilaciji. Realno gledajući, „remdesivir” nije dao očekivane rezultate, dok je „favipiravir” pokazao izvesne rezultate ukoliko je primenjivan u prvih pet dana od inficiranja. Koriste se i imunomodulatorna terapija („tocilizumab”), monoklonalna antitela, plazma rekonvalescenata i antiinflamatorna terapija – naglašava dr Pešić.
Naš sagovornik objašnjava da su u početku koristili „hlorokin” i „hidroksihlorokin” i da je danas u velikom broju zemalja njegova upotreba zapostavljena, mada on smatra da je to bilo brzo i neopravdano.
– Oni se i dalje nalaze u protokolima lečenja siromašnih zemalja koje sebi ne mogu da priušte moderne i skupe lekove. Od antinflamatorne terapije koriste se acetilsalicilna kiselina, nesteroidni antiinflamatorni lekovi, a u najtežim fazama bolesti kortikosteroidi za koje je jedino do sada i pokazano da smanjuju smrtnost – navodi naš sagovornik.
U Srbiji je lečenje obolelih od kovida 19 usklađeno sa protokolima najrazvijenijih i najbogatijih zemalja i sreća je, smatra dr Pešić, da u našoj zemlji imamo sve lekove dostupne za terapiju protiv kovida 19, pa i one najskuplje. Zbog toga pacijenti u Srbiji nisu ugroženi.
– U nekim zemljama, u oko 15 američkih država, u Slovačkoj, Češkoj, Mađarskoj, Severnoj Makedoniji, mnogim zemljama u Aziji, Africi i Južnoj Americi odobrena je upotreba „ivermektina”, antiparazitnog, jeftinog leka, koji je pokazao značajne rezultate u svim fazama bolesti – otkriva dr Pešić.
U početku lečenja kovida nikako ne treba odmah davati antibiotike, stav je ovog stručnjaka. U srpskom protokolu lečenja to pravilo je obeleženo crvenim slovima, ali pacijenti često sami posežu za korišćenjem ovih lekova. To smanjuje nivo odbrane i povećava mogućnost kasnije rezistencije na česte infekcije. Antibiotike treba uzimati samo onda kada su neophodni pacijentima sa kovidom. U prvoj fazi se već u kovid ambulanti pacijentima može savetovati primena „favipiravira” koji je efikasan u prvih pet dana od pojave bolesti, savetuje dr Pešić. To je antivirusni lek i nalazi se u protokolu. Ipak, naš sagovornik kaže da bi on bio slobodan da uz njega, antiinflamatorne nesteroidne lekove i vitamine i minerale, preporuči i „inozin acedoben dimepranol” kao skoro bezopasan, a koristan antivirusni i imunomodulatorni lek.
– To je stari lek, koji je zbog pojave kovida 19 dobio posebnu terapijsku dimenziju i značaj. Imam običaj da kažem da je ovo staro vino u novoj boci. Neke zemlje imaju dosta iskustva s tim lekom, na primer Češka, pa se on tamo u priličnoj meri koristi i u terapiji i u preventivi. Interesantno je da pojačava broj i aktivnost ćelija našeg urođenog imuniteta koje kao zapete puške čekaju da ubiju ćelije zaražene virusom. One se zovu ćelije prirodne ubice. Pospešuje i brzo uključivanje i ćelija stečene odbrane, T i B limfocita, i tako doprinosi brzom antivirusnom efektu – dodaje dr Pešić.
Ono što građane zanima je i da li uzimanje vitamina pomaže u prevenciji korone? Naš sagovornik pojašnjava da vitamin De, vitamin Ce, alfalipoinska kiselina, cink, selen probiotici, kvecetin i te kako mogu da pomognu u prevenciji kovida 19. Istraživanja su pokazala da osobe sa manjkom vitamina De, Ce, cinka, pa i alfalipoinske kiseline lakše obolevaju i imaju teže forme bolesti, zbog čega je, smatra ovaj stručnjak, suplementacija ovim mineralima i vitaminima neophodna. Važno je da se proveri nivo vitamina De u krvi i na osnovu se za svakog ponaosob odredi doza koju treba da uzima. Svi ovi vitamini i minerali ali neki drugi, uz zdravu hranu, i mnogo svežeg vazduha i sportske aktivnosti jačaju imunitet.
Antibiotici u slučaju težih upala pluća
Verzija 11. srpskog protokola za lečenje kovida 19 potpuno je usklađena sa svim svetskim savremenim protokolima, kaže dr Srđan Pešić. Velika izmena u odnosu na prethodne verzije je u tome što je antivirusni lek „favipiravir” sada dostupan u kovid ambulantama, znači rano, kada jedino može i delovati. Druga velika promena se odnosi na strogu preporuku da se antibiotici ne koriste naročito u ranoj fazi, kada od njihove primene oboleli može imati samo štetu, a ne korist.
– Trebalo bi ih primenjivati u slučaju težih oblika sa dokazanom bakterijskom infekcijom i upalom pluća. Treća razlika u odnosu na prethodne verzije protokola je uvođenje monoklonalnih antitela u ranu terapiju kritičnih pacijenata (stari, gojazni, dijabetičari, pacijenti sa srčanim oboljenjima…). Ovaj lek ima teško izgovorljivo ime „bamlanivimab”, ali će ga mnogi prepoznati kao Trampov lek, jer je on njime lečen od korone – podseća dr Pešić.
Komentari (0)