Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvuje obeležavanju Dana sećanja na stradale u NATO agresiji u sredu, 24. marta 2021. godine, u 20.00 časova, u Kombank dvorani u Beogradu.
Svečanost je počela intonacijom himne, nakon čega je usledio program.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Vučić se obratio okupljenima
– Vaša svetosti, poštovani Dodiče, poštovani predsednici Narodne skupštine RS i Republike Srbije, poštovani predstavnici Vlada, uvaženi ministi, dragi gosti i prijatelji… , hvala vam što smo i večeras svi zajedno i što je srpski duh nesalomiv i nepobediv. Jedno dete dnevno je najmučnija brojka NATO agresije 1999. godine. Niko nikada nije odgovarao za ovaj zločin, za zločin nad ljudima koji su čuvali svoje ognjište. Objasniti to sada, 22 godine nakon agresije nije moguće – rekao je Vučić na početku svog obraćanja.
– Nikoga SFRJ tada nije napala. Dogodio se napad bez odobrenja UN. Nismo mogli da ne izgubimo, 19 velikih napalo je jednu malu zemlju – istakao je predsednik.
– Miljana Milić, petnaest godina, Vladimir Milić, dvanaest godina, Miomir Mladenović, četrnaest godina, Dragan Dimić, tri godine, Julijana Brudar, deset godina, Olivera Maksimović, dvanaest godina, Miroslav Knežević, trinaest godina, Dajana Pavlović, pet godina, Stevan Pavlović, osam godina, Marko Simić, dve godine, Milica Rakić, tri godine, Ivan Ivančić, sedam godina, Marko Ivanović, tri godine… I tako, sedamdeset devet imena, i to ne samo srpskih – rekao je predsednik Srbije.
On je podsetio i da je šesnaestoro dece, od dve do sedamnaest godina, iz porodica Ahmetaj i Hasani ubijeno u koloni koja se vraćala kući u Prizren.
– To je, u jednom naslovu, na zapadu, jednostavno objašnjeno “tragična greška”. Smrt koja je stigla Marka Roglića, Milana Ignjatovića, Gordanu Nikolić, Irenu Mitić, Milicu Stojanović, Bojanu Tošović, Branimira Stanijanovića, Sanju Milenković… nije mogla da računa ni na takvo objašnjenje. Te smrti nisu, za one koji su ih posejali, bile ni tragične, a još manje greška. Bile su namera, bile su jasna odluka, preki sud nad jednom zemljom, nad njenim ljudima, nad njenom decom – naglasio je predsednik Srbije.
Vučić je rekao da se 1999. godine desila agresija, a ne kampanja ili intervencija, nakon čega su ga prisutni pozdravili aplauzom.
– Nikoga mi tada nismo napali. Napali su nas, sa jasnim ciljem. Da nas poraze, da nas, da bi nas porazili, ubijaju, i da nam oduzmu deo teritorije. I koliko god danas analizirali stvari, kako god i koliko god oštri i kritični bili prema sebi, našoj tadašnjoj politici, rukovodstvu, jasno je da su Savezna Republika Jugoslavija i Srbija tada ostavljene gotovo bez izbora. Izbor je bio jeziv, ili gubitak teritorije i ljudi sa jedne strane ili potpuni nestanak srpske države, morala, časti i srpskog duha. I nismo mogli da ne izgubimo. Devetnaest velikih napala je jednu malu zemlju, Saveznu Republiku Jugoslaviju i ta mala zemlja, i taj mali narod održali su im čas iz onog najvažnijeg, časti, morala i ljubavi prema slobodi koju jedan narod može da oseti – kazao je Vučić.
On je rekao da smo izgubili mnogo – i decu, i ljude, i kontrolu nad delom teritorije, i milijarde zbog uništene privrede – ali da su obraz i srpsko srce još uvek tu, da čuvaju Srbiju koja je večna i neuništiva.
– I sve što nam je ostalo bilo je telo jedne izmučene, uništene zemlje, zemlje u raspadanju, izmrcvarene, opljačkane, izranavljene, puste, i krive, osuđene za sve što se ne samo devedesetih, nego i tokom čitave istorije, događalo. Zemlje bez snage da se uspravi, podigne, i radi bilo šta drugo nego da ćuti, ili da sagne glavu i pokorno se izvini, za sve, pa i za svoje mrtve, za svoju ubijenu decu.
Danas za nas Srbe život na Kosovu i Metohiji liči na put suza, rekao je predsednik.
– Mi ne bismo ni bili Srbi da nismo kadri i na strašnom mestu postojati. I danas i večeras mogu da zaključim uz jednu važnu rečenicu. Na tlu Evrope postojala je, a danas snažnija nego ikada postoji nesalovima, nepokolebljiva, nepokoriva i nikada pokorena Srbija. Neka je večna slava svim žrtvama NATO agresije. Živela slobodna i ponosna Srbija!
“Telo ženskog deteta, 95 cm, kosa svetla umazana krvlju…”
Nakon obraćanja predsedavajućeg Predsedništva BiH Milorada Dodika, prikazan je još jedan kratak film, koji je pokazao sve užase NATO agresije 1999. godine, nad tadašnjom Jugoslavijom.
Nakon muzičko scenskog komada okupljenima se obratio Milorad Dodik.
Predsedavajući i srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik je rekao da često učestvuje na ovakvim svečanostima, i da uvek ima problem da nađe prave reči kojima bi odao dostojnu poštu žrtvama.
– Negde sam pročitao da srpski jezik ima 150.000 reči. I osećam se neadekvatno da moram da pronađem odgovarajuću reč, i često se osećam kao da ništa nisam rekao. Možda je često najbolji odgovor tišina. Tišina zbog toga što u današnjem vremenu postoje oni koji su smatrali da moraju da pokažu svoju moć bombardovanjem ljudi i spaljivanjem kuća – rekao je Dodik.
On je istakao da niko ne može da ospori NATO paktu da sme da postoji, ali se pita zašto su baš na naš narod bacali bombe i osiromašeni uranijum.
– Ubijali su i žene i decu, rušili šta god su mogli. To je sve rađeno u ime nekog njihovog cilja. Da menjaju vlast, slali su nam “milosrdne anđele” da nam bacaju bombe. Nema većeg cinizma nego ubijati ljude i govoriti da je to kolateralna šteta. Rušili su škole i bolnice – rekao je Dodik.
On je rekao da nisu bile dovoljne ni jasenovačke kame ni NATO bombe da bi nas satrli, i istakao je da moramo izvući snagu iz svega što se desilo, kao i da moramo verovati u Srbiju.
– Srbija zna svoj put, želi da širi mir u regionu bez obzira na sve patnje. I drugima poručujemo da ih razumemo, ali i da imamo pravo na ono što je naše – kaže Dodik.
Posle obraćanja patrijarha usledio je Muzičko-scenski prikaza “Da se nikad ne zaboravi”.
Na video bimu je prikazana borba i žrtva srpskih vojnika koji su se na Kosovu i Metohiji našli u vatri između terorističkih bandi i zapadnih NATO agresora.
– Ne diraj mi u kolevku po rođenju i po mleku. Jel ti ne znaš zašto sam poginuo dušmanine. Izbrojagh tu sve svoje godine. Tu mi koren pusti žile. Bez toga ne bi bilo moga lica. Tu je moja Studenica i Mileševa. Tu je moja duša, moja snaga. Ne diraj mi u kolevku zato što ti nikada nećeš znati zašto sam dao život dušmanine.
“Deco, izbrojaše vas crne marame…”
Posle obraćanja patrijarha Porfirija, glumica Ivana Žigon izrecitovala je pesmu posvećenu svim žrtvama NATO agresije. Takođe, prikazan je i kratkometražni film o ovom tužnom događaju za Srbiju i bivšu SR Jugoslaviju.
Obraćanje patrijarha Porfirija:
“Pre nego što sam ovamo pošao, otvorio sam Novi zavet i našao: ‘Ne sudite da vam se ne sudi’. Došao sam ovde sa osećanjem da smo se sakupili ne da sudimo, ali da se setimo i da možemo da kažemo šta je istina”.
Poglavar SPC je podsetio na junake, vojnike i policajce, heroje sa Košara i nebeske vitezove, koji su dali živote na braniku otadžbine.
– I mi moramo da se molimo njima, zato što ih je Bog upisao u knjigu večnosti. Večeras želim da istaknem da se u tih 78 dana kod našeg naroda, ne samo kod onih koji su branili mostove, nego i kod drugih koji su se sklanjali od bombi, tada projavila jedna suštinska osobina našeg etosa, dragoceni deo našeg identiteta, a to je međusobna solidarnost i hrišćanska ljubav za bližnje – istakao je patrijarh Porfirije.
Svečanost počela intonacijom himne
Svečanost obeležavanja Dana sećanja na stradale u NATO agresiji počela je intonacijom državne himne Bože pravde.
Obeležavanju prisustvuje predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predsednik Skupštine Ivica Dačić, premijerka Ana Brnabić, članovi Vlade Srbije, srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik, patrijarh SPC Porfirije.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Varvarski vazdušni udari ubili su oko 2.000 civila, uključujući 89 dece. Hiljade civilnih objekata uništeno je u desetinama gradova. Autonomna pokrajina Kosovo je nasilno odvojena od Srbije. Preko 200.000 nealbanskih stanovnika bilo je primorano da napusti svoje domove. Delujući pod okriljem NATO vazdušnih udara, kosovski Albanci su počinili užasne zločine, uključujući i otmicu Srba zbog nelegalne prodaje organa. Međutim, protiv njih još uvek nije podignuta nikakva optužnica.
NATO agresija 1999 na Jugoslaviju postala je prvi oružani napad na suverenu evropsku državu posle 1945.
Prema dostupnim izvorima, lansirano je 2.300 raketa i 14.000 bombi, uključujući municiju sa osiromašenim uranijumom i kasetnim bombama, bačenim tokom NATO agresije na Jugoslaviju 1999 godine. Specijalisti iz Ministarstva za vanredne situacije Rusije sprovode humanitarni razminiranje u Srbiji od 2008. godine i deaktivirali su brojne neeksplodirane NATO projektile i municiju.
Nakon vojne operacije, oko 200.000 Srba napustilo je svoje domove na Kosovu, strahujući od represalija.
Komentari (0)