Da će poljoprivreda biti strateški važna delatnost za državu znalo se godinama unazad, ali da nam je neko rekao da će tražnja za oranicama u Srbiji toliko rapidno rasti da će se njive ceniti kao pravo bogatstvo, malo ko bi poverovao.
Danas se hektar u blizini većih gradova prodaje i po ceni većoj od 1,1 milion evra, koliko je nedavno dostignuto u Petrovaradinu kod Novog Sada i u Šimanovcima kod Beograda. I takva, neverovatno visoka cena, nakako je postala normalnost za industrijsko zemljište koje ima i površinu i dobru infrastrukturnu povezanost, piše Blic.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Ono što je novo, jeste da rast cene beleže i takozvane “gole” oranice, i to ne samo u blizini velikih gradova, već širom Srbije.
Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, cene poljoprivrednog zemljišta konstantno rastu i kreću se od nekoliko stotina evra za hektar do nekoliko desetina hiljada evra. Najskuplje poljoprivredno zemljište je u Južnobačkom okrugu gde se hektar prodaje i za 31.000 evra, dok je najjeftinije u regionu južne i istočne Srbija, gde se hektar zemlje može naći i za 250 evra.
- Šumadija i Zapadna Srbija – 400 do 25.000 evra za hektar
- Beogradski region – 2.000 do 20.300
- Sremski okrug – 1.150 do 30.700
- Južnobanatski okrug – 400 do 20.050
- Zapadnobački, Srednjobanatski, Severnobanatski i Bački okrug – 1.000 do 18.000
- Južna i Istočna Srbija – 250 do 20.400
- Južnobački okrug – 2.000 do 31.000
Prema poslednjim raspoloživim podacima u Srbiji ima nešto više od 5 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta od čega je iskorišćeno oko 3,3 miliona hektara. Procene su i da će zemlje koju niko ne koristi biti sve manje, a razloga je nekoliko.
Već nekoliko godina unazad svedoci smo rasta broja ljudi koji se okreću poljoprivredi, ali i sve više državnih subvencija kojima se podstiče ulaganje u različite poljoprivredne kulture. Sve je više i IPARD podsticaja koji su interesantni posebno velikim igračima i ozbiljnim poljoprivrednim proizvođačima.
Mnogo je građana koji tek kreću u poljoprivredu. Kupuju gole oranice, sade voćnjake, postavljaju plastenike sa povrćem, ulažu u proizvodnju začinskog bilja i cveća, ali i vinograda. Mnogi podižu i zasade lešnika, oraha ili borovnica, a u području Grocke sve je više i zasada trešnje.
Da li će neka parcela biti “lako ili teško” prodata zavisi od mnogih faktora; lokacije, kvaliteta zemlje, mogućnosti za navodnjavanjem, nagiba terena…ali i od mogućnosti za ukrupnjavanje. Jer upravo mogućnost ukrupnjavanja jeste ključna za razvoj i širenje investicije.
Srbi masovno putuju u ovu zemlju: Ne treba vam bogatstvo, a ni KOVID PASOŠ
Komentari (0)