U srpskoj narodnoj religiji je ogroman deo mitova i legendi posvećen fatalističkom pogledu na život, pa su tako naši preci razvili čitav sistem verovanja u natprirodna bića koja proriču sudbinu. Jedno od njih je kreiralo i ideju o takozvanim “suđenicama”, devojkama koje proriču sudbinu tek rođenoj deci.
Kako je verovanje u nemogućnost bega od sudbine bilo veoma jako, naši preci su budno pratili svaki natprirodan znak koji može da ukaže na izvesno predskazanje. U životu na nekadašnjem srpskom selu je važilo pravilo da je život svakog pojedinca unapred predodređen određenim događajima, pa se tako verovalo i da je unapred zacrtano čime će se neko baviti, da li će biti uspešan, sa kim će se venčati i kada će umreti.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Kreatori ljudske sudbine su prema narodnim verovanjima bila upravo natprirodna, onostrana bića, a sa primanjem hrišćanstva ulogu gospodara polako je preuzimao Bog ili neko od velikih crkvenih svetaca. Međutim, tragovi paganskih običaja zadržali su se veoma dugo, pa su suđenice opstale i dugi niz nakon pokrštavanja Slovena u centralnim, južnim i istočnim krajevima.
Naime, ova natprirodna bića su se javljala ljudima u vidu tri izuzetno lepe devojke, raspletenih kosa, obučenih u bele haljine, a neretko i u narodnu nošnju. One su, prema narodnim verovanjima, u kuće seljaka ulazile kroz dimnjake, a iako nisu imale svoja posebna imena, narod je, navodno, svaku dobro razlikovao.
Najstarija suđenica je uglavnom bila odlučna u svojoj nameri da prorekne sudbinu detetu odmah po dolasku, srednja suđenica je to želela da odloži za sutradan, dok je najmlađa sve pomerala za treći dan. Proricanje sudbine se odvijalo po strogom pravilu i uvek na isti način, a teklo je tako da je najstarija suđenica najpre detetu prorekla gorku sudbinu, srednja bi tu sudbinu ublažila, dok je najmlađa uspešno u tome balansirala, pronalazeći najpovoljniji ishod i njena reč se na kraju i poštovala.
Verovatno ste se zapitali šta su ukućani sve vreme tokom njihovog prisustva radili i kako to da su roditelji dozvoljavali da im neko odlučuje o detetovoj sudbini? Narodna mašta je pronašla odgovor i na tu nedoumicu.
Naime, tokom posete suđenica, majka i dete su bili u obavezi da leže na podu, a sve do proricanja sudbine majka nije napuštala dom i trudila se da tokom tri noći njihovog boravka ostane budna kako bi ih dočekala na ispravan način i umilostivila njihovu volju.
Ukoliko bi se desilo da majka slučajno zaspi u toku njihove posete, morala je da zapamti šta je sanjala, budući da se verovalo da će joj se suđenice javiti i u snu.
Osim toga, strogo se vodilo računa o urednosti i kuće i ukućana, porodilja i dete su morali da budu sveže okupani i obučeni u čistu odeću, a kuća je morala da blista od čistoće.
Kada bi suđenice ušle u kuću, na stolu su ih čekale tri pogače premazane medom, tri čaše vina, tri čaše vode s tri kocke šećera i jedan dukat ili komad zlatnog nakita.
Tokom treće noći njihovog proricanja sudbine, bebi su se pod glavu stavljali bosiljak i kolačić, a pored njegove kolevke i upaljeno kandilo.
Naime, verovalo se da će suđenice koje su zadovoljne dočekom proreći najbolju sudbinu novorođenčetu, zbog toga su se ljudi na sve moguće načine snalazili da ih ugoste kao najveće prijatelje, ne bi li tako uticale na njihovu volju.
Ipak, verovalo se da, kada bi jednom izrekle sudbinu detetu, ništa na ovom svetu ne bi moglo da utiče na njenu promenu.
Ovo verovanje u žene koje proriču sudbinu je poznati motiv i u mnogim svetskim bajkama, pa tako, na primer, u “Uspavanoj lepotici” imamo tri vile koje dolaze u kraljevstvo i sude Trnovoj Ružici.
Komentari (0)