Milan Mandarić, svetska faca, gospodin koji ne beži ni od teme ni od odgovora. U drugom delu intervjua za Objektiv govori o izborima u Americi, bregzitu, srpskom fudbalu, dešavanjima u Crvenoj zvezdi i Partizanu, pozivima iz srpskog političkog vrha da se vrati i pomogne, Zdravku Mamiću, Beogradu…
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
U Americi, na predsedničkim izborima, Bajden je pobedio Trampa. Hoće li se to odraziti generalno na sport, pa i na fudbal, koji nikada nije bio sport broj jedan u SAD?
– Iskreno, nisam ljubitelj demokrata, meni se sviđa Tramp. Nedostaje mu malo diplomatije, ali ne boji se da kaže glasno šta misli. Šteta je što ima i tu neku odbojnu stranu, jer bi bez nje bio sjajan predsednik. Americi je potreban čvrst čovek, bojim se za Bajdena. Susrešće se s raznim neslaganjima, razmimoilaženjima, rasizmom. Mnogo izazova je pred njim, nisam siguran kako će se snaći. U tom kontekstu vidim i sport, ne samo u Americi već i na globalnom nivou.
Kako će se bregzit odraziti na fudbal?
– Mislim da je izlazak Velike Britanije iz Evropske unije greška. Promašaj je napravljen, ali Britanci su uvek bili pametni u biznisu i pronalazili su način da zaštite svoju državu i narod. Pa, nisu slučajno kolonizovali onoliki broj zemalja. Što se tiče fudbala, u ovom trenutku nemam odgovor na to pitanje, jer se zakoni još uvek usklađuju i rezultate tek očekujemo.
Stižete li, pored svih obaveza, da pratite srpski fudbal?
– Pratim dosta, gledam utakmice na sportskim kanalima. Najviše Crvenu zvezdu, Partizan, moju Vojvodinu.
Banjak je stigao u Partizan iz Olimpije, ali nije se nametnuo?
– Banjak ima svojih crnih tačaka. Ume da odigra fenomenalno, ali i da napravi neku glupost, dobije crveni karton. Da može da ustali igre na visokom nivou, mogao bi mnogo više da postigne u karijeri.
Jeste li ispratili šta se dešavalo prethodnih dana na Partizanovom stadionu?
– Jesam i jedino što mogu da kažem – gledam i ne verujem. Partizan je institucija. Kao i Hajduk u Hrvatskoj. I on ima probleme s navijačima.
Da li vas je neko u poslednje vreme zvao iz srpskog fudbala da pomognete, makar savetom?
– Ne, zaista. Izgubio sam kontakte, nemam dijalog ni sa kim. Poznato je da sam svojevremeno pomagao Crvenoj zvezdi, zvali su me i iz Partizana da me nagovore da uđem u klub. Dolazili su kod mene Ćurković i Zečević na more, ali nisam prihvatao. Jednostavno, govorio sam im da moram sebe da vidim u projektu i da moraju sami prvo da reše probleme.
Ni pozivi političara nisu izostajali?
– Od vremena Miloševića, zvali su me svi. I Tadić. Hvala na pozivima i Vučiću, kao i svima koji su oko njega, ali sebe u ovom trenutku ne vidim u srpskom fudbalu.
Crvenu zvezdu očekuju mečevi s Milanom?
– Vidi se pomak u rezultatima, drago mi je da je tako.
Dinamo sa Zdravkom Mamićem na čelu pozicionirao se kao klub iz regiona za svako poštovanje. Imate li kontakt sa Zdravkom otkako nije u Hrvatskoj?
– Bio sam kod njega u Međugorju. Za ono što je uradio sa Dinamom, skidam mu kapu. Mi se znamo još kao klinci. Brata sam mu doveo u Ameriku da igra mali fudbal. Što se tiče biznisa, nikad nismo sarađivali.
Vidite li nekog sportskog radnika ili trenera iz Srbije koji ima predispozicije za uspeh?
– Sviđa mi se Lalatović, pobednik je. Morao bi, doduše, malo da poradi na kanalisanju emocija.
Retko dolazite u Beograd, a kad ste ovde, s kim se viđate?
– Volim Beograd i uvek rado dolazim, ali nedovoljno za moj ukus. Sestra mi je tu, sad je nešto bolesna, pa mi je krivo što ne mogu da budem više sa njom. Sestrić Ranko mi mnogo pomaže, uvek je na raspolaganju. Što se tiče fudbalskih ljudi, volim da se sretnem s Nenadom Jestrovićem. Simpatičan je momak, nije tipičan agent, ima drugačiji pristup, nije mu važan isključivo profit.
Znamo i da s njim delite ljubav prema tenisu?
– Da, da, znam da voli tenis i da redovno igra. Malo nek se strpi dok mi se oporavi koleno, pa ću mu pokazati ko je glavni na teniskom terenu. Imam problem s kolenom već neko vreme, a tu je i stres od fudbala. Kada sve to sredim i pronađem malo vremena, ponovo ću na teren.
Uvek s posebnom emocijom govorite o Portsmutu?
– Tamo sam se najlepše osećao. Nigde mi nije bilo tako, a trajalo je sedam godina. To je nešto specijalno, znaju da poštuju ono što sam učinio za njih. Ne mogu da kažem, bilo mi je dobro svuda, i u Lesteru, Šefild venzdeju, pa ranije u Standardu, Nici. Boli me sadašnja situacija s Portsmutom. Znate, u svim klubovima uvek sam tražio naslednika za koga sam verovao da će nastaviti mojim putem. Nažalost, nije se uvek dobro završilo. Fudbal je biznis skopčan s ljubavlju. Mnogi misle da je lako voditi klub, malo se slikaš, malo pričaš za medije, družiš se s navijačima, a u stvari, moraš da poznaješ fudbal i da ga voliš. U biznisu je drugačije, u Silikonskoj dolini znaju se nedeljni i mesečni planovi, šta mora da se ostvari od rezultata, dobije se plata za odrađen posao i – to je to, nema emocije.
Piše: Damir Radović
OBJEKTIV INTERVJU s legendarnim Srbinom, 1. deo: Milane, nekad si živeo u raju, a sad si u Hirošimi!
Komentari (0)