Na današnji dan 1972. godine, zbog eksplozije uzrokovane podmetnutom bombom, u Čehoslovačkoj se srušio avion JAT-a “DC-9” na liniji Kopenhagen-Beograd. U stravičnoj nesreći koja je zavila u crno bivšu Jugoslaviju, poginulo je 26 putnika i članova posade, a pad aviona je preživela jedino stjuardesa Vesna Vulović.
Oko ove misteriozne nesreće razvijane su različite zavereničke teorije koje su se kretale od tumačenja da su za tragediju odgovorni Česi koji su oborili avion, do tvrdnje da je u avion bila uneta bomba.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Ono što 49 godina kasnije privlači najveću pažnju kada je u pitanju ova pogibija, jeste priča “srpske heroine” Vesne Vulović, stjuardese koja je jedina žena preživela strašan pad sa visine od 10.000 metara i time se upisala u Ginisovu knigu rekorda, u rubriku “kako preživeti nemoguće” 1985. godine kao jedna od šest najsrećnijih osoba na svetu, a nagradu joj je uručio Pol Makartni.
Nakon nesreće, Vesna je zadobila ozbiljne povrede i tri dana je bila u komi, dok je tadašnja štampa slavila njenu hrabrost. Nakon buđenja iz kome tada 22-godišnja stjuardesa se suočavala sa frakturom lobanje, višestrukim prelomima i paralizom. Njen oporavak trajao je nekoliko meseci, a javnost je bila zaintrigirana kako je bilo moguće preživeti eksploziju i silovit udarac, a jedno od tumačenja bilo je da je hrabra stjuardesa preživela zahvaljujući činjenici da se u trenutku eksplozije nalazila u zadnjem delu aviona.
Da misterija bude još veća, pojavili su se navodi da Vesna tog kobnog dana nije ni trebalo da radi, i da se u poslednjem trenutku menjala sa koleginicom istog imena.
Štampa je slavila 22-godišnju stjuardesu koja je odmah postala heroina nacije i simbol trijumfalne pobede života nad smrti. A kada se vratila u SFRJ, ugostio ju je i tadašnji predsednik SFRJ Josip Broz Tito. Preminula je u decembru 2016. godine u Beogradu u svojoj 67. godini.
Za ovu nesreću jugoslovenske vlasti su okrivile hrvatsku emigraciju. Vlasti ČSSR i SFRJ sproveli su zajedničku istragu u kojoj je utvrđeno da je za rušenje aviona kriva bomba postavljena iznutra.
Javnost je govorila da je po sredi bio teroristički napad uperen protiv Jugoslavije. Prema navodima, u tom avionu je trebalo da bude i predsednik Vlade Jugoslavije Đžemal Bijedić, koji je poginuo u avionskoj nesreći 1977.godine.
Teroristički napadi u avionima u tom periodu nisu bili uobičajena pojava. Nakon ove nesreće, avioni su prolazili precizniju kontrolu i dobijali bolju zaštitu, a zvanična odluka Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva obavezivala je i da svi putnici i njihove stvari prolaze rendgensku kontrolu.
Komentari (0)