“Ćiribu, ćiriba, igra Voša k’o Barsa” – stihovi su navijača Vojvodine koji su se orili nakon osvajanja Kupa prošle godine u Nišu.
Doduše, ne igra Vojvodina kao Barselona, pošto je pod Ronaldom Kumanom izuzetno loša, ali u Novom Sadu imaju tu “magiju” da naprave dobrog igrača, pa ga zatim prodaju u veliki evropski klub i dobro popune svoju kasu.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Tim povodom odlučili smo da “odmorimo” od Zvezde i Partizana i nekoliko redova posvetimo pomalo potcenjenom timu iz Srpske Atine, koji već godinama drži jedan jak kontinuitet u stvaranju, a kasnije i prodaji fudbalera.
U nekoliko proteklih meseci imali smo priliku da iz dana u dan čitamo vesti u kojima se pominje mladi Mirko Topić, stameni vezni igrač koji je zapao za oko mnogim velikim ekipama, među kojima je i Mančester siti. Takođe, zanimljiv je na tržištu i Dejan Zukić, ofanzivac Novosađana, za koga se interesuju Arsenal, Totenhem, pa i Olimpijakos.
Nije to ništa čudno, ako se uzme u obzir da “lale” već više od decenije iz godine u godinu, po bar jednog fudbalera “utope” za ozbiljan novac.
Prvi u nizu bio je Miloš Krasić, koji je te 2004. godine napustio Novi Sad i za nešto više od 2.000.000 evra pojačao CSKA iz Moskve. Svi znamo kakvu je karijeru napravio i kakav je status stekao u Rusiji, što je bila samo potvrda sjajnog rada na “Karađorđu” sa mladim igračima.
Posle sjajnih partija u dresu Vojvodine, polivalentni kapiten Gojko Kačar postao je novi član Herte 2008. godine. Voša je za taj transfer inkasirala 3.000.000 evra, što je trenutno drugi najveći transfer, a da nije ostvaren sa Marakane i Humske. Kačar je tada potpisao ugovor sa Hertom do 2012. godine po kom je zarađivao nešto više od pola miliona evra po sezoni, a zanimljivo je i to da Vojvodina nije htela da ga proda Crvenoj zvezdi.
Da su u Vojvodini znali da stvore i prodaju igrača, govori i slučaj Danijela Aleksića kog su novosadski crveno-beli 2010. prodali Đenovi za 2.250.000. evra. Aleksić je u januaru pre jedanaest godina prošao medicinske preglede i preselio se u Seriju A, a u tom trenutku je imao i ponudu CSKA od dva miliona. Tačnije, Voša je imala toliko. Aleksić se definitivno ”izgubio” po odlasku iz Vojvodine, a karijeru je oživeo u Sent Galenu. Dobre partije u švajcarskoj ligi preporučile su ga turskoj Maltiji, iz koje je otišao put Istanbula i Bašakšehira.
Dušan Tadić, trenutno “kopljanik” iz Amsterdama je pre jedne decenije bio najtalentovaniji srpski fudbaler. Nije želeo u Beograd, iako je malo falilo da postane igrač Crvene zvezde. Svoj kvalitet i fudbalsko znanje pokazivao je iz vikenda u vikend, a za to je nagrađen ponudom Groningena koji je Vojvodini platio 1.700.000 evra. Bolju ligu od holandske, Tadić nije mogao da izabere. Napadački fudbal sa dosta golova je bilo ono što njemu treba. Naravno, nastavio je da trese mreže i asistira, što nije promaklo Tventeu, koji ga je doveo, a potom je usledila Premijer liga. Nije se tu snašao onako kako se očekivalo, pa se nakon par sezona vratio drugoj kući – Holandiji. Ostatak znate, a Dušan Tadić je jedan od najboljih fudbalera Vojvodine u novijem dobu.
Zanimljiva je i priča Miroslava Stevanovića, dugokosog fudbalera koji je pre nekoliko godina bio pravo otkrovenje Superlige Srbije. Igrač koji pokriva pozicije desnog beka, pa i krila, našao se na radaru španske Sevilje, koja je pošto poto želela da ga dovede na “Sančez Pishuan”. Za velikih 1.700.000 evra, mladi reprezentativac BiH je prodat, ali nije se snašao. Selio se sa pozajmice, na pozajmicu, pa je usledio odlazak u Grčku, odakle se preselio u Željezničar, a već tri godine je član švajcarskog Serveta.
Usledilo je malo zatišje, pre nego što su se pojavili momci iz generacije ’93, ’94 i ’95. Tu pre svega mislimo na Nemanju Radoju, Mirka Ivanića, Marka Poletanovića, Sergeja Milinković Savića, Srđana Babića, pa i Radovana Pankova.
Prvi od nabrojanih, Nemanja Radoja već godinama na visokom nivou igra ozbiljan fudbal u španskoj Primeri. On je 2014. godine prodat u Seltu iz Viga za sumu od 900.000 evra. On će u Vojvodini ostati upisan kao prvi igrač u istoriji koji je podigao pehar nacionalnog Kupa. Rođen 6. februara 1993. godine, od 2011. je prvotimac Novosađana, s tim da je po polusezonu proveo na kaljenju u ČSK-u i Cementu. Za prvi tim „lala“ odigrao je 69 zvaničnih utakmica i postigao dva gola.
Šta reći o Sergeju Milinković Saviću? Jednom od najboljih veznih fudbalera na svetu, a koji je i sam potekao na pomoćnim terenima Vojvodine. Već kao izuzetno mlad igrač je pokazivao ogroman potencijal i vrlo brzo stupio na glavnu scenu. Predvodio je ekipu u nekoliko sezona, kada je usledio poziv Genka i ponuda od 850.000 evra. Mladi vezista je otišao put Belgije i lagano počeo da krči put do samog krema evropskog fudbala. Lacio je to vrlo brzo primetio i nakon godinu dana ga pazario za neverovatnih 10.000.000 evra. SMS je danas zamenik kapitena “nebeskoplavih” igrač sa više od 15o mečeva u rimskom klubu i jedan od najtraženijih fudbalera na Starom kontinentu.
Vrlo interesantne transfere je Vojvodina imala u prošlosti i školski je primer kluba koji ima dobru omladinsku školu, koja daje rezultate. Nema sumnje da će u budućnosti još “klinaca” izaći iz SC “Vujadin Boškov” kao gotovi proizvodi i svom klubu doneti preko potreban novac, kada već titula neće na “Karađorđe”.
Piše: Nikola Husein
Komentari (0)