U 2021. godini očekuje nas samo sedam prazničnih dana.
I zaista, pogled u kalendar 2021. godine otkriva da kada se saberu svi državni i verski praznici, s posla će oni koji su zaposleni odsustvovati samo sedam radnih dana.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Prvi januar stiže u petak, što znači da ćemo za Novu godinu uživati u krugu najmilijih samo jedan vikend. Sledeća prilika za slavlje dolazi za Sretenje, a kalendar nam je u slučaju ovog praznika blagonaklon jer 15. februar “pada” u ponedeljak, a neradni dan je i utorak 16. februar, što znači da ćemo se odmarati cela četiri dana. Međutim, prvomajski i uskršnji praznici se naredne godine preklapaju, jer se Uskrs proslavlja u nedelju 2. maja, što znači da će vernici pravoslavne veroispovesti s posla odsustvovati na Veliki petak 30. aprila i na Vaskršnji ponedeljak 3. maja, piše Politika.
Katolici će Uskrs proslaviti u nedelju 4. aprila, što znači da na posao ne moraju da odlaze 2. i 5. aprila, odnosno u petak koji prethodi i ponedeljak koji dolazi nakon ovog velikog hrišćanskog praznika. Podsećanja radi, po Zakonu o državnim i verskim praznicima, neradni dani su i Veliki petak, ali i Uskršnji ponedeljak. Pored ovih praznika, pravoslavci imaju pravo na slobodan dan na prvi dan krsne slave, a pripadnici islamske zajednice slave prvi dan Ramazanskog bajrama i prvi dan Kurban-bajrama, dok pripadnici jevrejske zajednice ne rade prvi dan Jom Kipura. Poslednja prilika za praznovanje dolazi u četvrtak 11. novembra, kada se obeležava Dan primirja u Prvom svetskom ratu. Radićemo i poslednjeg dana 2021. s obzirom na to da ćemo tu godinu “ispratiti” u petak, a 1. januar 2022. godine „pašće” u subotu.
Pandemija virusa korona u velikoj meri je poremetila i školski kalendar, pa su đaci i u Srbiji i u Vojvodini otišli na zimski raspust 21. decembra i vratiće se u klupe mesec dana kasnije – ukoliko prosvetne vlasti ne odluče drugačije.
U ovom trenutku niko ne može da kaže kada će učenici otići na prolećni raspust, koji prema kalendaru Ministarstva prosvete treba da počne u petak 30. aprila i da se završi u utorak 4. maja. Ako pandemija ne pokvari planove prosvetara, đaci bi trebalo da odu na raspust 21. juna, a školsko zvono u novoj godini treba da zazvoni 1. septembra.
Zahvaljujući izmenama Zakona o državnim praznicima, kojima su pre nekoliko godina uvedena dva nova praznika – Sretenje i Dan primirja u Prvom svetskom ratu – u Srbiji se praznuje deset dana godišnje. Po slovu istog zakona, u našoj zemlji se praznuju i radno obeležavaju Sveti Sava – 27. januara, Dan sećanja na žrtve Holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu – 22. aprila, Dan pobede – 9. maja, Vidovdan – 28. juna i Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu – 21. oktobra.
Osim Nove godine, koja se proslavlja 1. i 2. januara, žitelji Srbije slave i Dan državnosti 15. i 16. februara, Praznik rada 1. i 2. maja i Dan primirja u Prvom svetskom ratu – 11. novembar. Zakonom je takođe propisano da „ako jedan od datuma kada se praznuju navedeni državni praznici padne u nedelju, ne radi se prvog narednog radnog dana”. Verski praznici koji se obeležavaju neradno jesu prvi dan Božića – 7. januar, i uskršnji praznici – počev od Velikog petka, zaključno sa drugim danom Uskrsa.
A ako je suditi prema broju prazničnih dana, Crnogorci su najvredniji narod na svetu. Naime, od svih država u Evropi, Crna Gora ima najmanje prazničnih dana, a osim Nove godine i Prvog maja, Božića i Uskrsa, slave se samo Dan nezavisnosti (21. maj) i Dan državnosti (13. jul). Iako je svako poređenje radne etike Japanaca i Crnogoraca na nivou anegdote, zanimljiva statistika govori da Japanci, za koje se osnovano sumnja da su najvredniji narod na planeti, imaju čak 15 neradnih dana godišnje za praznovanje.
Komentari (0)