Kad stignete u Viminacijum, na neverovatan način dobijete osećaj da taj grad još uvek živi.
Utisak novinarske ekipa Objektiva je da je ovo mesto poput “vremenske kapsule”, jer smo šetajući lokalitetom u društvu kustosa Ljiljane Jović i slušajući njene priče, osećali kao da su nekadašnji stanovnici Viminacijuma još uvek tu oko nas. Gotovo da smo čuli smeh u termama (gradskom javnom kupatilu), mestu na kojem odvijao društveni život. Ukoliko su hteli da “vide i budu viđeni”, žitelji ove antičke metropole dolazili su u terme, gde su se kupali, družili, organizovali proslave, udvarali se damama.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Na osnovu dosadašnjih istraživanja zna se da je u gradu bilo ukupno 6 do 8 javnih kupatila, a bogatiji stanovnici Viminacijuma su imali u svojim kućama i privatna kupatila. Javne terme su zapravo bile “spa centri” toga doba, u kojima je održavanje lične higijene bilo samo jedna od stvari zbog kojih se u njih dolazilo. Terme su bile epicentar socijalnog života, pa su se u njima ljudi družili, zabavljali, udvarali, sklapali poslove, ali i zavere. Gotovo je neverovatno koliko su, za tako davno vreme, javna kupatila bila opremljena i organizovana moderno: sistemom podnog grejanja se podešavala i održavala temperatura vode.
– Terme koje smo otkrili imaju 5 polukružnih kada – bazena, u kojima se pomoću sistema podnog grejanja kontrolisala temperatura vode u njima. Svaka kada je imala vodu drugačije temperature. Prvo se ulazilo u one sa mlakom, a potom sa sve toplijom vodom, kako bi se zagrejalo telo, a kad se izlazilo iz termi, obrnutim smerom se prelazilo i završavalo se kupanje u hladnoj vodi u frigidarijumu- objašnjava Ljiljana Jović za Objektiv.
Lekari uvode novinu: Drvene papuče su postale obavezan rekvizit
Podna površina u termama je zahvaljujući podnom grejanju dostizala temperaturu od 40 do čak 50 stepeni, zbog čega su lekari propisali obavezno nošenje drvenih papuča tokom boravka . Provodilo se po nekoliko sati u javnom kupatilu, pa je je izuzetno visoka toplota poda ugrožavala zdravlje. Zato su viminacijumski lekari propisali nošenje drvenih papuča – kaže naša sagovornica, dočaravajući nam kako je ovo mesto izgledalo:
– Terme su bile luksuzne, u delu između kada je bio mermerni pod. Na zidovima su se nalazile freske i keramički ukras (neka vrsta današnjih pločica) u obliku riblje kosti, pčelinjeg saća i leptirastih formi. Nažalost, ukras smo pronašli sačuvane samo u fragmentima, pa je nemoguće napraviti neku smislenu celinu koja bi nam otkrrila detaljniji motiv šare poda. Pretpostavljamo da je motiv bio geometrijski, ali ne možemo sa sigurnošu da ustanovimo. Ono što znamo je da je mermer za ukrase uvožen iz Grčke i Turske, u ovom slučaju je bio u crnoj i beloj boji.
Amfiteatar – mesto gde se bez daha gledao gladijatorski spektakl
Osim opuštajućeg boravka u termama, stanovnici Viminacijuma su rado provodili vreme i u amfiteatru, gde su su se uživo i bez daha gledale međusobne borbe mišićavih gladijatora, ali i njihovo nadmetanje snaga sa medvedima, vukovima, leopardima i divljim veprovima.
– Jedna od većih građevina nađenih tokom iskopavanja u Viminacijumu je amfiteatar. Amfiteatri su bili deo infrastrukture grada, pogotovo kad su ovako veliki gradovi u pitanju i naročito tamo gde je bila smeštena vojska, kao što je u Viminacijumu bio slučaj. Tu su bile arene, stadioni za gladijatorske spektakle, a ova je bila sagrađena od kombinacije materijala: kamena i većim delom od drveta. Do sada je urađena rekonstrukcija jedne četvrtine arene. Ovo je bilo značajno mesto gde su se gladijatori borili. Znamo za sklonost Rimljana ka tim surovim vidovima zabave, gladijatorske borbe su jedan od njih, a borili su se i sa divljim životinjama. To znamo sigurno, jer smo oko arene pronašli građevine gde su životinje bile smeštene. Tokom protekle dve godine pronađeno je i mnogo životinjskih kostiju, među kojima su naši arheozolozi prepoznali nekoliko vrsta: medvede, vukove, divlje veprove i leoparde. Nađen je čak i jedan skelet kamile, ali ona je verovatno bila korištena kao životinja za vuču ili je jednostavno pretstavljala atrakciju – priča kustos Ljiljana Jović za Objektiv.
Otkrivene su i prostorije gde su gladijatori čuvali oružje za borbu, kao i mali oltari – žrtvenici, gde su se ostavljali darovi bogovima. Iza arene je pronađena građevina bazilikalnog oblika, gde se najverovatnije nalazio hram Fortune, boginje sreće i zaštitnice gladijatora.
Kako su lekari i farmaceuti lečili žitelje Viminacijuma
Savremeni čovek bi se iznenadio koliko je život u Viminacijumu bio napredan i moderan. Medicina i farmacija tog grada bile su toliko razvijene da su se čak vršile i operacije, a pronađeni su i originalni lekovi iz Rimskog perioda, što je jedno od najznačajnijih otkrića važnih za istoriju farmacije.
Novinar Objektiva o ovome je razgovarao sa dr Miomirom Miškom Koraćem, direktorom Arheološkog instituta u Beogradu, kao i projekta “Viminacijum”. Na pitanje da li je tačno da su se tada lekari bavili i hirurgijom, dr Korać je odgvorio:
– Pre nego što smo krenuli u istraživanje grada mi smo se decenijama bavili istraživanjem grada mrtvih. To je kao da radite sa izvrnutom rukavicom. Tada smo u grobovima našli instrumente više desetina lekara, što nam govori o tome kakva je bila zdravstvena služba tog grada, šta je sve taj lekar mogao. Mi smo pronašli instrumente koji pripadaju očnom hirurgu, koji je potpuno poznavao anatomiju oka, i koji je na oku izvodio složene operacije. Pronašli smo čak i pilulue koje su se koristile za imobilizaciju, jer su u pitanju bolne operacije.
Kako objašnjava dr Korać, savremeni čovek bi se apsolutno iznenadio šta su Rimljani sve umeli.
– Možda je rimski čovek najbliži savremenom čoveku. Ne znam da li bi se iznenadio mnogim stvarima za koje mi mislimo da bi, možda informatikom, koja je nova oblast, inače možda samo avionom. Sve ostale stvari oni znaju i imaju: puteve, bolnice, farmakopeje, organizaciju velikog grada. Ne zaboravimo da Rim tada ima milion stanovnika, što će posle njega tek u 19. veku dostići London. Ne napreduje baš uvek civilizacija onako kako mi očekujemo. Rimsko carstvo je bilo ispresecano sa 270.000 milja puteva, i to ne puteva kojima je magarac prošao da bi ih utabao, nego imaju supstrukciju, kamene miljokaze…
U sledećem nastavku reportaže iz Viminacijuma čitaćete o tome šta se dogodilo kada su kralj Aleksandar i kraljica Draga Obrenović posetili arheološki lokalitet, ko je bila lepa Divina, da li njena grobnica krije tajnu o ljubavi sa robom ili je to samo romatičan mit.
Autori: Dragana Stupar i Ivan Marinković
Foto, video i montaža: Danilo Krša i Stefan Kojić
Preuzimanje teksta ili delova teksta zabranjeno bez navođenja linka portala Objektiv.rs
Generalštab najjače vojske sveta nalazi se u SRBIJI: Ovo je balkanska Pompeja (FOTO+VIDEO)
Komentari (0)