Stručnjaci kažu da se naše glavne karakteristike formiraju još u najranijem detinjstvu, ali malo ljudi ima sećanja na svoje prve godine života.
Možda se desi da se setimo dva, najviše tri trenutka iz tako ranog detinjstva, ali to je sve.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Naime kako odrastamo, zaboravljamo ljude i događaje sa kojima smo se u detinjstvu susretali, a razlog je fenomen nazvan “dečja amnezija”.
Ovaj fenomen podrazumeva nesposobnost odraslih da se prisete detalja ili celih događaja koji su im se dogodili pre četvrte godine života.
Jedna od teorija kaže kako se dečja amnezija javlja zbog nemogućnosti govora u prvim godinama života.
Nakon što steknemo neku uspomenu, mi je nesvesno opisujemo rečima u našoj glavi, pa je tako i pamtimo.
Pošto malo dete ne priča smisleno do druge godine života (u proseku), onda nije u stanju ni da formira pravo sećanje.
Osim ovog, neka istraživanja tvrde i da deo razloga za amneziju leži u razvoju našeg mozga koji, dok je zauzet sa “svarivanjem” novih uspomena, potiskuje dugoročne uspomene i tako nam ostaju samo delovi davnih sećanja.
Zbog toga često imamo samo obrise uspomena na rano detinjstvo, kao što je park u koji smo često išli, ali se ne sećaamo mnogih detalja.
Naši roditelji takođe utiču na način na koji se prisećamo određenih događaja. Jedno istraživanje pokazuje da se deca različito sećaju istog događaja nakon što su o njemu razgovarali sa roditeljima.
Komentari (0)