Malo je poznato da svaki lekar ima zakonsku obavezu da slučaj rodnog nasilja u porodici koji primeti, i prijavi.
Naime, zdravstveni radnici su obično prve osobe na koje povređena osoba naiđe, a kao takve moraju proći obuku za prepoznavanje žrtvi.
Najveći procenat zlostavljanih žena ćuti i krije istinu, razlozi su razni, od puke sramote do verskih ili patrijarhalnih uverenja.
Takve žene odbijaju pomoć, a ukoliko doktor previše insistira beže od realnosti i menjaju lekara.
Pacijentkinja koja se javi doktoru sa iskazom o nasilju mora biti nasamo sa lekarom, za slučaj da njen napadač insistira da je prati i kontroliše njen iskaz.
U takvim situacijama se obaveštavaju policija i tužilaštvo, a doktor učestvuje pri pravljenju zapisnika.
Nasilje u porodici uzima veliki danak, te mnoge žrtve pate od depresije ili anksioznosti.
U takvim slučajevima se izbegavaju psihijatrijske dijagnoze, kako bi žena razumela da je njeno stanje posledica nasilja i ničega drugog.
Žene koje ne naiđu na razumevanje kada podele svoju ružnu realnost, nastavljaju da trpe nasilje koje se u nekim slučajevima završava fatalnim ishodom.
Doktori možda imaju zakonsku obavezu, ali svi ljudi imaju moralnu obavezu da reaguju u ovakvim situacijama i prijave slučaj nadležnim organima.
Komentari (0)