Nekad nas u životu ponesu emocije koje nisu dobre za naš mentalni razvoj, te, iako je potpuno normalno što do toga dolazi, katkad treba “povući ručnu” i observirati šta je to što je u nama proizvelo takve reakcije.
Uprkos uvreženom mišljenju, zavist nije isto što i ljubomora.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Zavist je veza dve osobe: “Želim ono što ti imaš“, dok je sa druge strane ljubomora trougao, odnosno veza izmežu tri strane: “Želim priznanje koje imaš od strane drugih“, objašnjavaju stručnjaci.
Na primer, želite posao i kancelariju svog kolege. To je zavist.
Želite da vas šef pohvali kao što je pohvalio kolegu, to je ljubomora.
Bertrand Rasel, britanski istoričar, matematičar i filozof, jednom je rekao da se zavist sastoji od svega onoga što ne vidite u sebi, ali vidite u tuđem ponašanju. Ako priželjkujete slavu, možda ćete zavideti Napoleonu, ali Napoleon je zavideo Cezaru, Cezar Aleksandru, a Aleksandar Herkulu, koji zapravo nikad nije ni postojao. I tako u krug.
Sa jedne strane, zavist je kao đavolak na ramenu koji vam šapuće negativne stvari i pravi od vas osobu ispunjenu patnjom ali vas i čini nesretnim, magleći vid na sve ono što imate i po čemu se izdvajate od drugih.
Ipak, nekad je lako zaboraviti ono što imamo, a upreti prstom u nekog drugog:
1. Nije on postigao to sam, njemu je firmu ostavio tata.
Da li je uspešan? Jeste. Da li je teško održati uspeh firme i nakon toliko godina postojanja? Naravno da da. Da li je uložen trud? Uložen je.
2. Nije prirodna lepotica, sva se izoperisala.
A šta ako to nije tako, odnosno, za to nemamo konrektne dokaze? Zašto je toliko teško prihvatiti nečiju prirodnu lepotu? Zašto lepo mora biti samo ako je dorađeno kod hirurga?
3. Nisu oni tako srećni, verovatno se foliraju pred drugima.
A šta ako jesu? Šta ako se stvarno vole?
Projektujući sopstveno nezadovoljstvo, u takvim situacijama, možemo naškoditi samo sebi.
Umesto da cenite ono što imate i energiju trošite da unapredite sebe i svoj život, rasipate je u vetar, “hejtujući” druge.
Po rečima psihologa sa portala Liberationist, ljubomora i zavist su prirodni instinkti koje moramo izbegavati. Tačno je da ne možemo uvek kontrolisati emocije, ali možemo da promenimo način na koji ćete reagovati.
E ljubomora i zavist skrivaju našu nesigurnost, sramotu ili potrebu da posedujemo nešto tuđe i često nas mogu dovesti do stanja da se osetimo bezvredno.
Zavist je reakcija na nedostatak nečega a ljubomora na pretnju gubitka nečega ili nekoga.
Bitno je da znate da ne mora uvek sve da bude tako. Vi sami birate da li želite da vaš život bude srećno mesto ili uzrok boli.
Po rečima stručnjaka sa bloga Positivity, ovo su načini kako da prevaziđete negativne emocije:
Fokusirajte se na sebe
Poređenjem sa drugima ste na dobrom putu da se u nekom trenutku osetite mizerno.
Da, sa jedne strane vam može nahraniti ego ukoliko imate bolji posao od nekoga, auto ili nešto slično.
Neko vreme ćete se osećati odlično ali…
Činjenica je da će uvek biti nekoga ko je bolji od vas ili ima više.
Samim tim, taj dobar osećaj u nekom trenutku mora da splasne, jer u životu ne psotoje pobednici.
Mnogo je bolje da se poredite sa samim sobom, odnosno onim kakvi ste bili nekad, a kakvi ste sad i dokle ste dogurali.
Napravite planove za budućnost.
Ovo će vas učiniti pozitivnijim i emocionalno stabilnijim, jer više ne upoređujete i ne osećate zavist prema svemu onome što niste.
Budite zahvalni na onome što već imate
Umesto na druge, usredsredite se na sebe. Makar to značilo da treba svakog dana, sami sebi, da ponavljate da ste kvalitetna osoba, radna, vredna i da vas čeka sve ono čemu se potajno nadate.
“Mentalitet izobilja” kao rešenje
Čini se da zavist često dolazi iz primećene oskudice u nekom delu vašeg života.
Možda osećate zavist, jer je neko drugi dobio posao koji ste želeli. Ili zato što je neko drugi dobio priliku kojoj ste se nadali.
Možda osećate zavist jer se bojite da ćete nešto izgubiti i smatrate da ste, ako to učinite, dotakli dno.
Usredsređivanje svog uma na oskudicu zaista može izazvati mnogo jače negativne reakcije, nego što je zaista razumno.
Samim tim, one čine zavist jačom i dugotrajnijom.
Da biste se izvukli iz ovog ograničenog i destruktivnog načina razmišljanja, možete da se fokusirate na mogućnosti i nove šanse. Upravo je to mentalitet izobilja.
Uvek postoje nove mogućnosti i šanse, a ono što iz svojih neuspeha možete naučiti je da otvorite i um i svoj život prema nečemu novom.
Ponekad je to teško učiniti iz dana u dan, ali još je teže dugoročno živeti život u kojem ne zadržavate taj pozitivan fokus.
Razmislite šta je ono što je najbolje za vas
Kada ste zavidni, možda nećete rizikovati ili otići u nepoznato. Vi samo sudite ljudima koji su rizikovali, iz sigurnosti sopstvene fotelje.
Osećajući zavist, takođe se možete osećati kao žrtva.
Ali u stvarnosti, to vam donosi pažnju i potvrdu, jer uvek možete osloniti na osećanja drugih ljudi jer su zabrinuti za vas i pokušaće da vam pomognu.
I ne morate da preuzmete tešku odgovornost. Preuzimanje odgovornosti za vlastiti život može biti naporan posao i morate donositi teške odluke.
Kada budete spremni da se oslobodite upravo te sigurnosti, lakše ćete promeniti način na koji delujete i kako razmišljate o stvarima.
Uzmite život u svoje ruke!
I naposletku, ono najbitnije.
Lako je opterećivati se stvarima i tuđim životima kad nemate previše posla u svom.
Ispunite život zabavnijim aktivnostima, ljudima i stvarima, te nećete uvek imati vremena ali ni razloga za zavist.
Takođe, sitnice vas neće toliko pogađati.
Zato, provedite manje vremena analizirajući život, a više vremena živeći i istražujući ga na bilo koji način koji želite.
Komentari (0)