Državni sekretar u Ministarstvu pravde Radomir Ilić kaže da predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kao neko ko ima najveći autoritet i ko je izabran od strane svih građana, ima pravo da upozorava na nefunkcionisanje ili potrebu za boljim funkcionisanjem neke grane vlasti.
Vučić je nedavno odbacio kritike da hoće da ima kontrolu nad sudijama i tužiocima u Srbiji i naglasio da jedino želi da su ubice i narko dileri iza rešetaka, što Ilić u razgovoru za Radio Beograd 1 vidi kao najispravniji odgovor.
“Ono što je predsednik Vučić rekao svakako jeste ideja podizanja svesti što boljeg funkcionisanja institucija u našoj zemlji”, ocenio je Ilić za Radio Beograd 1, ističući da je odnos između grana vlasti, zakonodavne, izvršne i sudske, regulisan Ustavom.
Ilić, čije su primere i poređenja spoljne ili eksterne kontrole pravosuđa u evropskim državama pojedini mediji pogrešno protumačili, naglasio je da spoljna ili eksterna kontrola sudske vlasti nije ništa novo jer postoji u svim našim Ustavima, pa i u Ustavu iz 2006. godine.
“Ideja ustavnih amandana, eksterna kontrola podrazumeva da su građani ti koji biraju, koji imaju pravo da kontrolišu, kako izvršnu, tako i zakonodavnu, a prema ideji amandamana i da učestvuju u kontroli sudske vlasti”, rekao je Ilić.
To, kako je naglasio, ne znači da bilo ko ima pravo da se meša u rad sudija ili javnih tužilaca i da odlučuje o njihovim odlukama.
“I sudija i javni tužilac moraju da budu apsolutno nezavisni kada donose odluke, međutim postavlja se pitanje komunikacije – kako zapravo izgleda ta participacija, učešće građana u praksi”, naveo je Ilić.
Kako je dodao, Srbija je nekada imala sistem gde je ministar pravde forimirao listu sudija i tužilaca koji su za izbor ili napredovanje i slao je Narodnoj skupštini koja je odlučivala o izboru.
“Sadašnji Ustav iz 2006. konkretizovan zakonima iz 2009. i 2010. godine ima određene mane. Pre svega nedostatak transparentnosti”, ocenio je Ilić, ističući da su “do juče” u Skupštini birane sudije i tužioci i da je svaki građanin u televizijskom prenosu mogao da vidi kako 250 poslanika izabranih od naroda o tome diskutuje.
Ilić je rekao da danas, kada se bira sudija, to se dešava u jednoj “zatvorenoj, netransparentnoj proceduri” pred Visokim savetom sudstva i Državnim većem tužilaca.
“Prilikom prvog izbora, ta lista ide u Narodnu Skupštinu. Prilikom unapređivanja, lista ne ide u parlament. I ta netransparentnost je nešto što je loše. Opet, sa druge strane od dela struke imamo pritisak da treba ostaviti ovakav sistem gde se u jednoj zatvorenoj prostoriji, u kojoj sedi 11 ljudi, odlučuje o izboru, a čak i ovo malo o čemu se odlučuje u parlamentu – da se izbaci”, rekao je Ilić.
Kako je naveo, Venecijanska komisija je protiv ovakvog zatvaranja sudske vlasti same u sebe, gde grupa ljudi koja ima većinu na sudskom savetu odlučuje iskljucivo o sebi i da ne postoji kontrola bilo koje druge dve grane vlasti o tome šta su odlucili.
“To danas izaziva sumnje u moguću korupciju, a građanima je vrlo bitno da imaju kvalitetno, nekorumpirano sudstvo”, ukazao je ilić.
Podsetio je da je jedna od još uvek otvorenih afera iz pravosudnog života da su određeni tužioci slavili rođendan sa nekim licima iz kriminalne sredine.
“Ono što je tu bitno je reakcija samih institucija. Pre svega mislim na reakciju državnog veća tužilaca, medutim problem je što su upravo neki članovi državnog veca tužilaca bili u hotelu sa spornim ljudima. Imamo pokrenut jedan disciplinski postupak koji još nije okoncan. Ovde nemamo nikakvu eksternu kontrolu jer je u rukama republičkog tužioca i državnog veca tužilaca”, rekao je Ilić.
U tom kontekstu, naglasio je da je disciplinski postupak najblaža mera, što, kako je naveo, kod njega izaziva ozbiljne sumnje kada je u pitanju funkcionisanje državnog veca tužilaca.
Ilić je rekao da ako političkog uticaja na pravosuđe ima, to ne bi trebalo da se smanji, već da u potpunosti nestane.
On je dodao i da nije ispravno govoriti samo o političkom uticaju na pravosuđe.
“Moramo biti svesni da postoje mnoge zainteresovane strane za određene odluke pravosudnih organa. Od integriteta sudija i tužilaca zavisi da li će na njihove odluke uticati recimo privrednici, obične stranke u postupku, advokati itd. Najbitnije je da nam procedura izbora sudija i javnih tužilaca, zamenika garantuje da se biraju stručni ljudi i ljudi od integriteta koji neće isprljati sudijsku funkciju ili ugroziti gradane”, zaključio je Ilić.
Komentari (0)