Prva epizoda serije “Šerlok”, sa Benediktom Kamberbečom i Martinom Frimanom, premijerno je prikazana na današnji dan pre 10 godina. Serija prikazuje kako bi životi Šerloka Holmsa i Džona Votsona izgledali kada bi oni živeli u 21. veku. Vidimo kako čuveni duo rešava niz zločina, ali i kako se susreću sa najpoznatijim likovima iz knjiga. Postoji više od 25.000 adaptacija dela Artura Konana Dojla, ali ova je postala pravi kulturološki fenomen. Dobila je više od 40 nominacija za mnoge nagrade i smatra se jednom od najboljih serija 21. veka.
Evo zašto je najmodernija verzija Holmsa jedna od verzija koja je najvernija knjigama Artura Konana Dojla:
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Šerlok, čovek ispred svoga vremena
Holms je u romanima i pričama uvek bio čovek ispred svoga vremena, što filmske i serijske adaptacije često zaboravljaju. Holms nikada nije bio viktorijanski uštogljeni detektiv, već um koji je uvek bio spreman da prihvati novu tehnologiju. Upravo je zato odlična ideja da ova serija bude smeštena u 21. vek i da prikaže kako bi Šerlok koristio tehnologije koje su mu sada na raspolaganju za rešavanje različitih slučaja.
Palata uma
Jedan od noviteta koji vidimo u seriji je Holmsova palata uma. Na ovaj način su kreatori serije Stiven Mofat i Mark Gejtis (igra lik Majkrofta Holmsa), kroz pravu tehniku pamćenja objasnili kako je moguće da Šerlok zapamti ogromnu količinu činjenica. Koristeći ovu tehniku čovek zamisli određeni prostor (palatu) i određene informacije poređa po prostorijama, i tako “šetnjom” kroz svoj um može da se seti neverovatnog broja činjenica. Pored ovoga, pisci serije su nam pokazali Šerlokov tok misli i mi kao publika možemo da shvatimo kako on dedukuje rešenja. Na ovaj način nam omogoćavaju da zajedno sa Šerlokom rešavamo slučajeve, što je radio i Artur Konan Dojl.
Komplikovani slučajevi
Romani i priče o čuvenom detektivu su bile jedne od prvih detektivskih knjiga, iz slučajeva koje je Šerlok rešavao su se razvili skoro svi kriminalistički romani. Upravo zbog toga ti slučajevi iz knjiga sada deluju naivno, iako su nekada bili izuzetno komplikovani i zahtevali su koncentraciju kod čitalaca. Svi slučajevi iz serije su zasnovani na onima iz dela, ali su dodatno zakomplikovani kako bi publici bili interesantni. “Šerlok” je taj osećaj prvobitnog čitanja dela Artura Konana Dojla preneo na ekran.
Votson je jednako bitan kao Šerlok
Serija “Šerlok” je shvatila da je uloga doktora Votsona jednako bitna kao i uloga Šerloka. Martin Friman je savršeno odigrao Votsona koji nije samo uvek tu za Holmsa, bez ikakvg pogovora, već je ličnost za sebe. Votson predstavlja humanost koja glavnom liku nedostaje i zna mnoge stvari koje Šerlok nikada neće znati, a to su autori serije odlično prikazali. Šerlok i Votson zajedno rešavaju slučajeve, i odlično je što u seriji Votson koristi svoje znanje iz medicine. Šerlok je njihov odnos najbolje opisao u epizodi “Znak trojke”: “Ja sam tu da rešavam ubistva, a Votson je tu da spasava živote!”.
Takođe, tokom cele serije Votson vodi blog o rešavanju slučajeva, što predstavlja modernu paralelu člancima koje Votson piše u delima. Međutim, Džonov blog iz serije zaista postoji, zavirite u um čuvenog doktora putem ovog linka.
Morijarti
Tokom godina smo se upoznali sa raznolikim sporednim likovima Konana Dojla, a oni su dodatno razvijeni u seriji “Šerlok”, koristeći motive iz romana. Ajrin Adler je prikazana kao neko ko parira Šerloku i nije samo puka ljubavnica, kao što je, nažalost, slučaj u mnogim adaptacijama. Meri Votson je dobila novi život u ulozi tajnog agenta, ali u potpuno oslanjajući se na priču njenog oca iz romana “Znak četvorice”.
Napoleon zločina – Morijarti je predstavljen kao Holmsova potpuna suprtonost. Morijarti je zločinac konsultant u seriji, što povlači direktnu paralelu sa Šerlokom. Shvatamo da je intelektualno na istom nivou sa Šerlokom, zato je njihov sukob toliko interesantan. U seriji ni u jednom trenutku nismo potpuno sigurni da Šerlok može da nadmudri svog suparnika, i tako shvatamo zašto je njihov sukob bitan, tu jednakost malo adaptacija prikazuje. Međutim, humanost koju Holms stiče je njegova prednost. Takođe, iako je nama Morijarti poznat kao najveći negativac, on se pojavljuje u samo jednoj priči i romanu “Finalni problem”. Ovo su autori serije iskoristili i Morijarti igra bitnu ulogu u samo dve epizode serije, ali u potpunosti utiče na sva dešavanja.
Elementi iz knjiga u seriji
Autori serije su dobro čitali svoju lektiru, pa su skoro svi slučajevi iz serije zasnovani na onima iz dela. Prva knjiga “Crvena nit” je pretočena u prvu epizodu serije, ali pod nazivom “Ružičasta nit”. Sve tri epizode druge sezone su namerno zasnovane na najpoznatijim slučajevima Šerloka Holmsa – “Skandal u Boemiji”, “Baskervilski pas” i “Finalni problem”.
Takođe, u seriji Šerlok ne može da zapamti ime detektiva Lestrada zato što u delima nikada ne saznamo njegovo ime. Konan Dojl ga je uvek oslovljavao sa G. Lestrad. Džonovo srednje ime Hemiš je tu zbog greške Konana Dojla. To ime je u seriji dobio zato što je Hemiš je ekvivalent imena Džejms, a Dojl je u jednom romanu Džona greškom sve vreme oslovljavao sa Džejms. Sličan je slučaj sa misterioznom ratnom povredom čuvenog doktora, u delima nam govore da je upucan a desno rame tokom rata, a već u sledećem delu knjige nam je objašnjeno da Votson šepa zbog iste povrede, što uopšte nema smisla. Kreatori serije su ovo iskoristili i zato je u seriji rečeno da je Votson upucan u rame, ali da je bol u nozi psihosomatski.
Rajhenbah
Autori serije su odlično na ekran preneli fenomen zvani “Rajhenbah”. Naime, u delu “Finalni problem” je Dojl odlučio da ubije Šerloka. Detektiv umire prilikom pada sa Rajhenbah vodopada. Međutim, ovo je fanove razbesnelo, čak su započeli proteste u Londonu, šetali su gradom obučeni u crno zahtevajući vaskrsenje ovog junaka. Prvi fanovi na svetu su fanovi Šerloka Holmsa. Besan Dojl ga je u sledećoj priči vratio u život, ali nikada nije objasnio kako je tačno lik preživeo pad. Autori serije su ovo iskoristili, na kraju druge sezone Šerlok skače sa krova u epizodi “Vodopad Rajhenbah”, a fanovi su morali da čekaju 2 godine kako bi videli kako je preživeo. Autori su tokom snimanja snimili puno lažnih kadrova, čak i jedan u kome su se na kraju Morijarti i Majkroft Holms rukovali. U samoj epizodi je prikazano nekoliko načina na koje je Šerlok mogao da preživi, ali ni jedan nije definitvan. Čak i Anderson zajedno sa fanovima smišlja načine na koje je detektiv mogao da preživi, što fanovi rade više od 120 godina. Autori serije su rekli da oni ne moraju da objasne kako je Šerlok preživeo, zato što ni Dojl to nikada nije objasnio.
Likovi u centru priče
Pisci serije su shvatila da su u delima likovi Džona i Votsona bitniji od slučajeva koji se rešavaju. Upravo zbog toga je Šerlok mnogo poznatiji od Poaroa, dok je Poaro rešavao mnogo poznatije slučajeve. Serija je odvojila vremena da razvije sve likove, i da nam objasni zašto se likovi ponašaju onako kako se ponašaju. Šerlok je dobro razrađen, shvatamo sve njegove mane, način na koji razmišlja, ali i borbu sa zavisnošću.
Najbolji opis dva glavna lika, ali i koliko oni znače publici dobijamo na kraju poslednje sezone i to od Meri Votson: “Poznajem vas, jedan je zavisnik koji rešava zločine kako bi se osećao dobro, a drugi je doktor koji se ustvari nikada nije vratio kući iz rata. Međutim, bitna je legenda, priče, avanture. Bejkerova ulica je poslednje utočište za očajne, progonjenje, poslednji apelacioni sud za sve. Kada život postane previše čudan, komplikovan, nemoguć, zastrašujuć uvek postoji jedna poslednja nada. Uvek će tu biti dva muškarca koja sede u foteljama i svađaju se u starom stanu, kao da su oduvek bili tu i uvek će biti!”
Za kraj, možete da pročitate naš mini intervju sa glumcem Rupertom Grejvson, koji u “Šerloku” igra detektiva Grega Lestrada. Još uvek ne možemo da verujemo da smo imali priliku da pričamo sa njim.
Autorka: Nevena Tomašević
Komentari (0)