Danas je 21 godina od kako je na vojnom aerodromu u blizini Kumanova potpisan vojnotehnički sporazum koji je označio kraj NATO bombardovanja na Saveznu Republiku Jugoslaviju. Sporazum je usledio nakon 11 nedelja bombardovanja i pet dana pregovora, a potpisali su ga predstavnici tadašnje SRJ i Međunarodnih bezbednosnih snaga (KFOR), generali VJ, odnosno MUP-a, Svetozar Marjanović i Obrad Stevanović i britanski general Majkl Džekson. Dan po potpisivanju Kumanovskog sporazuma, Savet bezbednosti UN usvojio je Rezoluciju 1244, kao međunarodno pravnu osnovu za rešavanje kosovskog pitanja, da bi dva dana kasnije, 12. juna 1999. u ranim jutarnjim časovima, na KiM stigle prve ruske vojne trupe, iz sastava mirovnih snaga UN-a.
Tokom agresije NATO izvršeno je 2.300 vazdušnih udara na 995 objekata širom zemlje, a 1.150 borbenih aviona lansiralo je blizu 420.000 projektila ukupne mase 22.000 tona. Nezvanični podaci govore da je poginulo oko 2.500 civila, među kojima 89 dece, i oko 1.000 vojnika i policajaca dok je 12.500 ranjeno i povređeno
Povodom ove godišnjice na Jutarnjem programu RTS-a gostovao predsednik Centra za spoljnu politiku Dragan Đukanović i naglasio da je Kumanovski sporazum doneo mir, neproglašenu kapitulaciju, ali i potpuno povlačenje jugoslovenske vojske sa Kosova.
On smatra da je najbitnije iz tog perioda izvući lekciju da je svaka diplomatska aktivnost bolja od izostanka te aktivnosti.
“Ono što je bilo nuđeno u februaru 1999. kroz paket mirovnog pregovra iz Rambujea bilo je mnogo prihvatljivije nego ono što smo dobili nakon bombardovanja početkom juna”, rekao je Đukanović.
Đukanović kaže da je Sporazum doneo mir, neproglašenu kapitulaciju ali potpuno povlačenje jugoslovenske vojske sa Kosova, sa izuzetkom severa Kosova i sudova i tužilaštava, potpuno povlačenje državnih institucija sa Kosova.
Kako kaže, on jeste doneo mir, trebalo je da osigura privremenu administraciju u skladu sa UN ali to je otišlo u drugom pravcu.
Đukanović kaže da je poražavajuće za vodeće činioce međunarodne zajednice da su ove restriktivne mere, takse, trajale od novembra 2018. do pre nekoliko dana. To je nanelo veliku štetu biznis zajednici.
Potrebno je da dođe do nove dinamike ulaska u okončanje procesa normalizacije iz 2011. godine, smatra Đukanović. EU se aktivirala ponovo zahvaljujući imenovanju Lajčaka, a sa druge strane Grenel vodi aktivnost između Beograda i Prištine, ukazao je Đukanović.
“Nije vreme za utrku već za usklađivanja zajedničkih aktivnosti da dođe do oživljavanja dijaloga Beograda i Prištine”, zaključio je Đukanović.
Komentari (0)