Povodom Svetskog dana prevremeno rođene dece, na Institutu za neonatologiju u Beogradu danas je održano okupljanje i druženje zdravstvenih radnika sa bivšim pacijentima i njihovim roditeljima.
V.d. direktora Instituta Radmila Mileusnić-Milenović čestitala je kolegama i pacijentima zajednički praznik i istakla da je 2026. prva godina novog veka postojanja Instituta, koji je lane obeležio stogodišnjicu postojanja.
Deci i roditeljima obratila se i rukovoditeljka programa za zdravlje i rani razvoj UNICEF-a u Srbiji Jelena Zajeganović Jakovljević, koja je istakla važnost podrške deci nakon izlaska iz bolnice, i ukazala da je nedavno u Srbiji počeo sa radom i Institut za rani razvoj deteta i inkluziju.
Nakon prijema, deca, njihovi roditelji i zaposleni Instituta zajedno su pustili u vazduh ljubičaste balone – ovim gestom širom sveta predstavlja izraz podrške prevremeno rođenim bebama.
Mileusnić-Milenović je rekla Tanjugu da ljubičasti baloni simbolizuju sve one koji su dobili bitku sa prenatalitetom, kao i one koji tu bitku, nažalost, nisu dobili.
Ona je istakla da se u Srbiji godišnje prevremeno rodi oko 4.000 dece, a da je Institut za neonatologiju tercijarna ustanova specijalizovana za lečenje upravo najmanjih beba, nekada čak i onih rođenih u šestom mesecu i sa manje od 500 grama.
“Mi sada na odeljenju intenzivne nege imamo 22 dece, i oni su svi do 31. ili 32. gestacione nedelje. Imamo u 24, u 27, i to su bebe koje imaju i manje od 500 grama – i mi smo usko specijalizovani za njih”, istakla je Mileusnić-Milenović.
Za vrhunsku negu potrebnu takvim pacijentima, prema njenim rečima, ključni su stručni kadar i orema.
“Mi imamo kadar na vrhunskom nivou, naša oprema je takođe na vrhunskom nivou, nedostaje nam prostora za taj broj beba koje godišnje hospitalizujemo kod nas, ali smo zaista u rangu sa vrhunskim centrima u svetu”, istakla je Mileusnić-Milenović.
Načelnica intenzivne nege na Institutu za neonatologiju Vesna Hajdarpašić saglasna je da je za visoku stopu preživljavanja u toj ustanovi zaslužan vrhunski kadar i visokotehnološka oprema, posebno savremeni respiratori i inkubatori.
“To je neraskidivo povezano. Nas je tu desetak lekara, malo manje od 30 sestara, i svi radimo danonoćno u smenama.
Uspeh preživljavanja je usko vezan sa visokotehnološkom opremom koju ovaj institut poseduje i uz pomoć koje možemo da imamo ovakve rezultate koje imamo. To je jedna vrlo visoka stopa preživljavanja, čak i najnezrelije dece, koja je negde već preko 85 odsto za one granične slučajeve od 24 nedelje, a preko 90 odsto za decu iznad 28 nedelja”, rekla je Hajdarpašić za Tanjug.
Ona je navela Institut godišnje prima oko 750 beba sa područja cele Srbije, od čega više od pola prolazi kroz odeljenje intenzivne nege.
“To su sve novorođenčad koja su akutno životno ugrožena, i kojoj treba medicinska pomoć i nega. Oni nisu sposobni ni da sami dišu, ni da sami jedu, vrlo često traže i pomoć pri održavanju srčane radnje i adekvatnog krvnog pritiska i naš cilj je da im to sve obezbedimo, nadoknadimo, i da pokušamo to na najnežniji način da uradimo, da bi prelaz bio što bezbolniji, jer ono što se njima dešava u prvom danu, u prvoj nedelji, u prvom mesecu života i tokom boravka na intenzivnoj nezi, jeste nešto što njima određuje sutra i njihov neurološki i svaki drugi razvoj”, istakla je Hajdarpašić.
Pored toga, posebno je istakla ulogu roditelja u procesu nege prevremeno rođene dece.
“Gledamo da roditelje uključimo što pre, da se, onog trenutka kad su ta deca stabilizovana, ipak ostvari dodir kože na kožu, i da zapravo svi zajedno radimo kao partneri na putu njihovog ozdravljenja”, istakla je Hajdarpašić.
Sami roditelji prevremeno rođene dece ističu da je stručnost i empatija zaposlenih u Institutu razlog što su došli na današnje druženje.
Marija Gligorić iz Beograda, majka dvogodišnjeg Ognjena, sa kojim je došla na obeležavanje Dana prevremeno rođene dece, rekla je Tanjugu da je on rođen u sedmom mesecu trudnoće, hitnim carskim rezom.
“Bilo je stresno, ali bili smo jaki. Izdržali smo”, dodala je ona.
Navela je da su tada na Institutu za neonatologiju, od lekara do portira, svi bili stručni i empatični.
“Sve najbolje za njih, imam da kažem i zaista se bore za ovu decu kao da su njihova”, rekla je Gligorić.
Miloš Kragulj iz Zrenjanina živi sa suprugom u Beogradu, a pre četiri godine dobili su sina, koji je takođe rođen u sedmom mesecu.
“Prošli smo svašta. Bilo je i napetih situacija i sve, ali uz pomoć ekipe sa Instituta za neonatologiju, prošli smo bukvalno bez ikakvih problema i zaista se uvek rado vraćamo ovde, jer ova institucija nam je vratila veru u zdravstvo”, rekao je on za Tanjug.
Prema njegovim rečima, kada su saznali da će im se sin roditi prevremeno, on i supruga nisu znali šta da očekuju.
“Osećali smo se apsolutno panično. Nismo znali šta nas čeka – zapravo tu je veliku ulogu odigralo osoblje Instituta, gde smo mogli da vidimo da je sve to sada normalno, i kako će sve to teći. I stvarno, ulili su nam samopouzdanje, smanjio nam se nivo strepnje”, rekao je Kragulj.
Kao posebno važno on je istakao to što su tokom njegovog boravka u Institutu svakodnevno mogli da obilaze sina.
Porodica Kragulj, kako je dodao, sada dolazi na obeležavanje Dana prevremeno rođene dece svake godine.
Tradicionalno okupljanje organizovano je pod ovogodišnjim međunarodnim sloganom “Male bebe, veliki potencijal.
Ulaganjem u kontinuirano praćenje razvoja čuvamo njihovu budućnost!”.
Svetski dan prevremeno rođene dece
Svetski dan prevremeno rođene dece obeležava se danas, a glavni cilj je podizanje svesti o uticaju prevremenog porođaja i zalaganje za kvalitetnu negu za svako dete koje se rodi prerano.
Svetski dan prevremeno rođene dece od ove godine obeležava se 15, umesto 17. novembra, po preporuci Svetske zdravstvene organizacije (SZO) radi usklađivanja sa globalnim zdravstvenim kalendarom.
Svake godine u svetu se rodi oko 15 miliona prevremeno rođene dece, od kojih čak jedan milion ne preživi. Prevremeni porođaj je svaki porođaj pre navršene 37. nedelje trudnoće, a pored svih napora i razvoja medicine, donja granica preživljavanja deteta je oko 23. nedelje trudnoće, navodi se u prethodno objavljenom saopštenju Instituta za neonatologiju.
Komentari (0)