Kratkovidost je među decom sve češća, a istraživači već godinama pokušavaju da utvrde koliko tome doprinose promene u svakodnevnim navikama. Posebnu pažnju privlači vreme koje deca provode pred mobilnim telefonima, tabletima i drugim ekranima. Najnovija istraživanja pokazuju jasnu povezanost između dužeg vremena pred ekranom i kratkovidosti, odnosno miopije, ali stručnjaci upozoravaju da telefon nije jedini faktor. Važnu ulogu imaju i genetika, dugo gledanje na blizinu i premalo vremena napolju.
Velika analiza objavljena 2025. godine u časopisu “JAMA Network Open” obuhvatila je 45 studija sa ukupno 335.524 učesnika, čija je prosečna starost bila oko devet godina. Rezultati su pokazali da je svaki dodatni sat dnevno pred digitalnim ekranom bio povezan sa 21 odsto većim izgledima za kratkovidost. Povezanost je posebno rasla između jednog i četiri sata dnevno. Kod četiri sata pred ekranom izgledi za kratkovidost bili su gotovo dvostruko veći nego kod referentne grupe.
Mobilni telefoni pod posebnom lupom
Još konkretnije rezultate donela je studija iz 2025. godine koja je tokom dve godine pratila 523 deteta uzrasta od šest do 14 godina. Istraživači nisu zavisili samo od procena roditelja, već su vreme korišćenja telefona pratili pomoću aplikacije na samom uređaju.
Deca kod koje je kratkovidost brže napredovala koristila su telefone u proseku 5,1 sat dnevno, dok je kod dece sa sporijim napredovanjem prosek iznosio 3,4 sata. Sa bržim pogoršanjem vida bili su povezani i manja udaljenost telefona od očiju i manje vremena provedenog napolju. Deca sa kratkovidim roditeljima takođe su imala veći rizik, što pokazuje da genetika i navike deluju zajedno.
Ipak, ove rezultate ne treba tumačiti kao dokaz da mobilni telefon sam po sebi “kvari oči”. Međunarodni institut za miopiju upozorava da još nije potpuno jasno da li elektronski uređaji predstavljaju veći rizik od drugih aktivnosti tokom kojih dete dugo gleda na blizinu, poput čitanja ili pisanja. Porast kratkovidosti u nekim delovima sveta počeo je i pre masovne upotrebe pametnih telefona.
Kratkovidost postaje globalni problem
Razmere promene pokazuju podaci iz analize 276 studija sa više od 5,4 miliona dece i adolescenata iz 50 zemalja. Procenjena zastupljenost kratkovidosti porasla je sa oko 24 odsto 1990. godine na gotovo 36 odsto 2023. godine. Ako se sadašnji trend nastavi, istraživači procenjuju da bi do 2050. kratkovidost mogla da pogađa približno 40 odsto dece i adolescenata, odnosno više od 740 miliona mladih.
Jedna od retkih preventivnih mera za koju postoje prilično jaki dokazi jeste više vremena napolju. Međunarodni institut za miopiju preporučuje da deca tokom dana provedu oko dva sata napolju, naročito u predškolskom i ranom školskom uzrastu. Takođe se savetuje da tokom rada na blizinu prave redovne pauze i da ekran ili knjigu ne drže preblizu očima.
Ako dete počne da žmirka dok gleda u daljinu, približava se televizoru, ne vidi dobro šta piše na tabli ili se žali da udaljeni predmeti izgledaju mutno, pregled kod oftalmologa može da pokaže da li se razvila kratkovidost. Što se ona ranije otkrije, lakše može da se prati njeno napredovanje i, kada je potrebno, primene metode kojima se ono usporava.
Komentari (0)