Na Azijskim igrama u japanskim gradovima Aiči i Nagoji, koje se održavaju od 19. septembra do 4. oktobra, prvi put će se dodeljivati zlatna medalja u disciplini koja ne podrazumeva nikakav fizički kontakt između takmičara – virtuelnom tekvondou. Reč je o istorijskom trenutku za virtuelne sportove, u momentu kada krovni sportski savezi širom sveta očajnički pokušavaju da vrate mlade ljude koji sve češće biraju video igre umesto klasičnog fizičkog nadmetanja.
Kako izgleda meč bez ijednog udarca koji dotiče protivnika
Format je nastao kao rezultat višegodišnje saradnje Svetskog tekvondo saveza (World Taekwondo) i singapurske tehnološke kompanije Refract Technologies.Takmičari nose VR naočare i senzore, bore se na strunjači dimenzija četiri sa četiri metra u trajanju od 60 sekundi, a pobeđuju osvajanjem više poena ili svođenjem protivnikovog merača zdravlja na nulu. Format takođe koristi poseban merač omamljenosti, a ono što ga suštinski razlikuje od klasičnog tekvondoa jeste to što ukida tradicionalnu podelu po polu i težinskim kategorijama.
Iako se sve odigrava u digitalnom okruženju, pokreti koje sportisti izvode nisu simulirani. Oprema prati više od 30 tačaka na telu sportiste i u realnom vremenu meri brzinu udarca, ravnotežu i preciznost – sistem ne dozvoljava simulaciju pokreta, već nagrađuje isključivo stvarno umeće, baš kao i u pravom meču.
Od pandemijskog eksperimenta do olimpijske pozornice
Ideja o virtuelnom tekvondou nije nastala preko noći.Svetski tekvondo savez počeo je da eksperimentiše sa virtuelnim formatima još 2020. godine, prevashodno zbog pandemije, ali i sa ciljem da sport učini dostupnim ljudima koji ne mogu da se bave kontaktnim borenjem – bilo zbog povrede, invaliditeta ili starosti. Format je zvanično predstavljen u junu 2023. godine na Olimpijskoj esports nedelji u Singapuru, a već godinu dana kasnije Singapur je bio domaćin i prvog svetskog prvenstva u ovoj disciplini.
Na predstojećim Igrama u Japanu, sportista iz 15 zemalja boriće se za jedinu zlatnu medalju, bez obzira na pol ili težinsku kategoriju, a takmičari su starosti od 17 do 35 godina. Zanimljivo, jedan od učesnika je i korejski reprezentativac An Hjang-sik, koji će se boriti i u tradicionalnoj kategoriji do 58 kilograma i u virtuelnom događaju bez ograničenja težine, čime dobija priliku da osvoji dve zlatne medalje na istim Igrama.
„Nova granica” ili „uglađena video igrica”
Reakcije na uvođenje virtuelnog tekvondoa u zvanični medaljni program oštro su podeljene. Prema pisanju agencija,vrhovni međunarodni savet sporta promoviše ga kao novu granicu discipline, dok kritičari smatraju da se time borilački sport pretvara u uglađenu video igricu.
Pristalice formata, međutim, ističu da je reč o fizički zahtevnoj discipline, uprkos odsustvu kontakta. Format se opisuje kao visoko regulisana i fizički surova takmičarska disciplina, a ne kao sporedna atrakcija ili marketinški trik za privlačenje tinejdžera zaljubljenih u video igre. Zagovornici takođe navode da klasični tekvondo poslednjih godina trpi kritike puritanaca sporta otkako su uvedeni elektronski senzori za bodovanje, zbog čega se mečevi često svode na takozvano “tip-tap” borbu sitnim, brzim udarcima, umesto nekadašnjih efektnih udaraca nogom u glavu.
Širenje van Azijskih igara
Debi u Japanu ne predstavlja krajnju tačku razvoja ovog formata. Očekuje se da će virtuelni tekvondo biti uvršten i u program Jugoistočnoazijskih igara 2027. godine u Maleziji, a takmičenja u ovoj disciplini već se organizuju širom Jugoistočne Azije, gde raste zajednica takmičara. Vijetnamska sportistkinja Nguyen Tan Hien Linj ispričala je kako je na svom prvom virtuelnom meču u Singapuru 2024. godine, uprkos iskustvu u klasičnom tekvondou, jednostavno “udarala u prazno”, jer nije razumela strategiju novog formata – da bi svega dve godine kasnije osvojila zlatnu medalju na sličnom takmičenju u Maleziji.
Test za budućnost sporta
Da li će virtuelni tekvondo ostati trajni deo velikih sportskih manifestacija, ili će ostati zabeležen samo kao kratkotrajni eksperiment, zavisiće od nekoliko praktičnih faktora – pre svega od toga koliko brzo će oprema postati jeftinija i dostupnija, kao i od toga koliko brzo će novi takmičari savladati osećaj vrtoglavice i dezorijentacije koji prati borbu protiv protivnika kog fizički ne mogu da dodirnu. Bez obzira na ishod, debi u Aiči-Nagoji već sada predstavlja presedan – prvi put da neka velika multisportska manifestacija tretira disciplinu zasnovanu na virtuelnoj realnosti sa istim statusom kakav imaju plivanje, atletika ili gimnastika.
View this post on Instagram
Komentari (0)