Po Crkvenom kalendaru danas se obeležava crkvena Nova godina. Ovo je nekada bila i građanska Nova godina.
Odluku o početku crkvene nove godine doneo je Prvi Vaseljenski Sabor.
Mesec septembar je kod Jevreja bio početak nove godine, jer su se tada sabirali plodovi i Bogu prinosile žrtve.
Smatra se da je u vreme Nove godine Gospod Isus Hristos ušao u sinagogu u Nazaretu, otvorio knjigu proroka Isaije i pročitao reči:
– Duh je Gospodnji na meni; za to me pomaza da javim jevanđelje ništim; posla me da iscelim skrušene srcem; da propovedam zarobljenim otpuštenje i slepim prozrenje; da oglasim godinu milosti Gospodnje i dan osvete – rekao je on tada.
Takođe, car Konstantin Veliki je u septembru je izvojevao pobedu nad Maksencijem, koji je bio neprijatelj hrišćanstva. Ta je pobeda je hrišćanima u Rimskom carstvu donela slobodu.
Ne samo kod Jevreja, već i kod hrišćana, dugo je ostao običaj praznovanja Nove godine 1. septembra. Nova godina se 1. januara obeležavala najpre u Zapadnoj Evropi, a potom i u Rusiji.
Na dan crkvene Nove godine slavi se i Prepodobni Simeon Stolpnik.
On je pobegao od roditelja kako bi se zamonašio, strogo je postio, a potom je učinio nešto što do tada nije viđeno.
Predanje kaže da je danonoćno stajao na stubu, neprestano se molio, činio čuda i ljude vraćao pravoj veri.
Majka je uzalud dolazila da ga gleda – odvratio bi je rečima da će se, ako se udostoje, videti na onom svetu.
Komentari (0)