Sve snažniji politički uspon desničarske Alternative za Nemačku (AfD) izaziva sve veću zabrinutost među stranim radnicima i migrantskim zajednicama širom zemlje.
Uoči izbora u Berlinu i Meklenburgu-Zapadnoj Pomeraniji, u multikulturalnim delovima Berlina sve češće se govori o mogućnosti odlaska iz Nemačke ukoliko AfD dodatno ojača.
U poznatom berlinskom kvartu Krojcberg, na trgu Kotbuser Tor, 50-godišnji Hasan sedi ispred prodavnice elektronike u kojoj radi i posmatra prolaznike. U glavni grad Nemačke stigao je pre 20 godina iz Ankare.
Za njega je Nemačka dugo predstavljala slobodu, demokratiju, toleranciju i blagostanje. Međutim, smatra da se situacija sada menja, pre svega zbog jačanja AfD-a.
“Ono što ta stranka planira sa Nemačkom za mene znači početak kraja svega onoga što je ovu zemlju činilo vrednom života i voljenom”, kaže Hasan.
Sve više se govori o odlasku
Nakon izbora u Saksoniji-Anhaltu, pažnja je sada usmerena na Berlin i Meklenburg-Zapadnu Pomeraniju, gde se 20. septembra biraju novi sazivi pokrajinskih parlamenata.
Na ulicama Krojcberga prisustvo AfD-a gotovo se i ne vidi. Na plakatima dominiraju Zeleni, Levica, CDU i SPD. Na ponovljenim izborima 2023. godine AfD je u ovom delu Berlina osvojio svega 3,7 odsto glasova, između ostalog i zbog velikog udela stanovništva migrantskog porekla.
Ipak, na saveznom nivou AfD u anketama dostiže gotovo 30 odsto, zbog čega se među delom migrantske populacije sve češće govori o mogućnosti odlaska iz zemlje.
Trgovac voćem i povrćem Omer (44), rođen u Berlinu kao sin turskih doseljenika, nezadovoljan je ekonomskom situacijom u zemlji. Kako kaže, struja, stanarine i gorivo postali su preskupi.
“Pogledaj breskve, 2,99 evra za kilogram. Pre 25 godina koštale su 1,50 maraka. Rado bih vratio nemačku marku”, kaže Omer.
On smatra da Nemačka treba da nastavi da podržava Ukrajinu, ali ističe da bi političari trebalo više da se bave domaćom ekonomijom.
“Političari bi polako trebalo da se zapitaju ne bi li mogli da učine više za domaću privredu”, navodi Omer.
Iako voli svoj kraj, ima zamerke i na migracionu politiku.
“Ulica Zonenale sa svim onim Arapima… to je čak i za mene previše”, kaže on.
Ipak, Omer kaže da za AfD nikada ne bi glasao.
“Mržnja koju šire je nepodnošljiva. Ako AfD ovde i u ostatku zemlje postane još jači i dođe na vlast, sa suprugom i decom odseliću se u Tursku, iako zapravo ne želimo da odemo”, kaže on.
“Rasizam me rastužuje”
Ispred obližnjeg lokala sedi 22-godišnji Ahmed, Kurd iz Iraka koji u Nemačkoj živi sedam godina. Radi mini-posao i nada se da će nadoknaditi propušteno školovanje, pronaći pravi posao i početi normalno da živi.
Iako nema pravo glasa, kaže da zna za politiku AfD-a.
“Rasizam koji dolazi od njih me rastužuje. Ali što se tiče deportacije stranaca koji se ne drže pravila i čine krivična dela – istog sam mišljenja: oni moraju da odu, van iz Nemačke”, kaže Ahmed.
Samo ulicu dalje živi 48-godišnja Pajiz, takođe Kurdkinja iz Iraka. U Berlinu je već dve decenije, ima nemačko državljanstvo, vodi sopstvenu agenciju za nekretnine i radi kao službena pravna starateljka. Njeno troje dece studira u Beču.
U Nemačkoj se do sada uvek osećala sigurno, ali kaže da se raspoloženje naglo promenilo.
“Zbog pobede AfD-a u Saksoniji-Anhaltu i jačanja stranke širom zemlje, prvi put imam strah da ovde više nisam sigurna. Znam da me nemački pasoš ne bi zaštitio od samovolje AfD-a jer ja nisam ‘prava Nemica'”, upozorava Pajiz.
Prema njenim rečima, mogućnost iseljavanja već je postala jedna od glavnih tema među migrantskim zajednicama.
“Iseljavanje je sada glavna tema u migrantskim krugovima. Svi pričaju o tome i svi se boje. Moja porodica i ja već razmišljamo u koju bismo zemlju mogli da se preselimo ako AfD dođe na vlast”, kaže ona.
S druge strane, 50-godišnji Hasan, čija je priča otvorila tekst, još ne želi da odustane od Nemačke. On već deset godina ima pravo glasa i najavljuje da će podržati Levicu kako bi poslao političku poruku.
Ipak, priznaje da bi, ukoliko se ne formira jasna većina protiv AfD-a, i on na kraju mogao da odluči da zauvek napusti Nemačku.
Komentari (0)