Istoričar Stanislav Sretenović izjavio je danas da pobeda desničarske partije Alternariva za Nemačku (AfD) na pokrajinskim izborima održanim u nedelju u Saksoniji-Anhaltu, govori o tome da je jedan deo Nemaca u toj pokrajini veoma nezadovoljan aktuelnom situacijom ne samo oko migracija, nego i ekonomskom situacijom, načinom života, zaradama i klimom u društvu, što znači da će nemačko društvo kao celina morati da nađe rešenja da bi se ta situacija poboljšala.
Sretenović je za Tanjug rekao da drugi važan faktor koji objašnjava ovu pobedu AFD-a u Nemačkoj, jeste komunističko nasleđe istočne Nemačke gde se pokazalo da pritisak tog nasleđa utiče na ekstremne glasove.
Istakao je da istočna Nemačka i njene pokrajine nisu prošle kroz one procese demokratizacije kroz koje su prošle zapadno-nemačke pokrajine, i dodao da je integracija istočne Nemačke u zapadnu Nemačku kod mnogih ljudi izazvala osećaj frustracije i nepravde.
– Mnogi Nemci iz bivše isočne Nemačke govore da je ta integracija bila preteška, prerana, da neka rešenja iz bivše istočne Nemačke nisu usvojena na saveznom nivou, tako da su sve to faktori koji doprinose da se pojedini Nemci posebno u manje bogatim regijama, osećaju uplašeno i frustrirano – objasnio je istoričar.
Kako je naveo, u pokrajini Saksonija-Anhalt predstoji jedan period velikih nedoumica na lokalnom nivou, odnosno da će se sada ući u dugotrajan proces pregovora zato što AFD nije dobila apsolutnu većinu.
Sretenović je rekao da su AFD-u potrebna tri poslanika da bi dobila apsolutnu većinu, i dodao da je veliko pitanje da li će AFD uspeti da dobije ta tri poslanika.
– Situacija se sada mnogo više odnosi na poziciju vladajuće CDU partije jer će ti poslanici biti pod pritiskom da pređu u koaliciju sa AFD-om, a to na saveznom nivou kancelar Merc govori da nije dopušteno. Kancelar Merc je najavio aktivniju politiku nego do sada, gde će on popraviti status svoje partije i svoj lični jer on ne stoji dobro u procenama. U tom slučaju ćemo videti kako će se održati taj protivpožarni zid protiv AFD-a – objasnio je on.
Na pitanje šta će biti ako AFD uđe u pokrajinsku vlast, Sretenović je rekao da će to biti uobičajeni demokratski proces imajući u vidu da se nemačke demokratske institucije snažne i da neće popustiti pod pritiskom nekada veoma radikalnih stavova AFD-a.
Prema njegovim rečima, ako AFD uspe da nađe koalicionog partnera što je pod velikim pitanje ili ako bude vladala manjinski, i sama partija će morati da ublaži svoje stavove posebno po pitanju migracija, po pitanju nemačke prošlosti.
– Pojedini političari iz ove partije su davali veoma oštre izjave o SS divizijama u prošlosti, čak pozitivne izjave. Svakako će doći do smanjivanja tog načina radikalnog govora i rešavanja konkretnih pitanja koja su uvek osnovno merilo političkog uspeha ili neuspeha – ocenio je on.
Na pitanje da li bi Francuska mogla da bude sledeća velika evropska zemlja u kojoj bi desnica mogla da preuzme vlast imajući u vidu da Marin le Pen i Nacionalno okupljanje već imaju veoma snažnu poziciju pred predsedničke izbore u Francuskoj 2027. godine,
Sretenović je istakao da su AFD i Nacionalno okupljanje u različitim političkim grupacijama u Evropskom parlamentu, odnosno da su jedni suverenisti, a drugi patriote, i da se Nacionalno okupljanje nakon radikalnih izjava distanciralo od AFD-a 2024. godine.
On je ocenio da direktnih uticaja pobede AFD-a na Nacionalno okupljanje neće biti, s obzirom na to da je različita problematika bivših komunističkoj pokrajina istočne Nemačke i zrelih demokratskih društava kao što je francusko društvo.
Smatra i da, ukoliko dođe do pobede Nacionalnog okupljanja u Francuskoj, može da se očekuje na evropsko nivou “Melonizacija” Evrope, odnosno smanjivanje tenzija, okretanje ka konkretnim ekonomskim rešenjima, liberalnoj ekonomiji i aktivnoj politici na međunarodnoj sceni.
Komentari (0)