Novi detalji o načinu na koji FIFA funkcioniše pod predsednikom Đanijem Infantinom dodatno su uzdrmali svetsku fudbalsku organizaciju.
U centru nove priče nalazi se Mario Galavoti, italijanski advokat i jedan od najbližih Infantinovih saradnika, za kog portal POLITICO tvrdi da je imao ogromnu političku i komercijalnu moć unutar FIFA, iako je godinama bio gotovo nepoznat široj javnosti. Njegovo ime sada se ponovo našlo u fokusu zbog pokušaja da se zaobiđe jedno od pravila koja određuju gde može da se održi Svetsko prvenstvo.
Pre nego što je Saudijska Arabija dobila organizaciju Mundijala 2034. godine, vlasti u Rijadu pokušavale su da dobiju i domaćinstvo Svetskog prvenstva 2030. godine. Problem je bio jasan – Katar je 2022. već bio domaćin Mundijala, pa FIFA pravila nisu dozvoljavala da se turnir ponovo održi u Aziji samo osam godina kasnije.
Upravo tu je, prema informacijama do kojih je došao POLITICO, na scenu stupio Galavoti.
On je organizovao niz sastanaka u sedištu Fudbalskog saveza Italije i ambasadi Saudijske Arabije, pokušavajući da pogura ideju prema kojoj bi Italija i Saudijska Arabija zajednički bile deo kandidature za Mundijal 2030. Takav model bi, kako se navodi, omogućio Saudijcima da zaobiđu FIFA ograničenje i svom projektu daju transkontinentalni karakter. Jedan visoki evropski fudbalski zvaničnik opisao je Galavotija kao „veoma, veoma upornog“ u tom lobiranju.
Plan, međutim, nije prošao.
Italija je odbila da se priključi projektu, između ostalog zbog kontroverzi koje su pratile Saudijsku Arabiju, ali i zbog zategnutih odnosa sa Egiptom. Prema izvoru POLITICO-a, odbijanje Italije izazvalo je veoma burnu reakciju, a ta zemlja je nakon toga navodno počela da se tretira kao „neprijateljski“ savez u očima Infantina.
Galavotijeva uloga, međutim, nije bila ograničena samo na ovaj pokušaj.
POLITICO ga opisuje kao čoveka koji je tokom Infantinove ere postao važna figura u odnosima FIFA sa Saudijskom Arabijom. Prema svedočenjima više zvaničnika, imao je centralnu ulogu u razvoju komercijalnih odnosa koji su doveli do nekih od najunosnijih poslova FIFA na Bliskom istoku, uključujući sponzorski ugovor sa saudijskim državnim energetskim gigantom Aramkom, ali i proces koji je doveo do odluke da Saudijska Arabija dobije organizaciju Mundijala 2034. godine.
Njegov uticaj navodno je išao i mnogo dalje. Jedan bivši visoki zvaničnik FIFA opisao ga je kao „nemilosrdnog, ali pametnog“ operativca koji je predvodio svojevrsnu italijansku grupu unutar FIFA i delovao izvan formalne strukture organizacije. Bivši predsednik nezavisnog revizorskog odbora FIFA Tomaž Vesel čak je rekao da je u pojedinim trenucima bilo teško proceniti ko je važniji – Galavoti ili Infantino.
Posebno je kontroverzna njegova ranija uloga u FIFA. Nakon što je Infantino 2016. godine preuzeo funkciju predsednika i obećao veću transparentnost i odgovornost posle velikog korupcionaškog skandala, Galavoti je dobio funkciju povezanu sa nadzorom nezavisnih komisija, uključujući tela koja se bave disciplinskim i etičkim pitanjima.
Vesel je kasnije tvrdio da je Galavoti imao kontrolu nad nezavisnim telima i da su finansijske sankcije mogle da budu korišćene kao svojevrsno političko oružje za jačanje Infantinove pozicije među nacionalnim savezima. FIFA je takve tvrdnje odbacila kao „neosnovane i nepotkrepljene“, uz poruku da njene nezavisne komisije rade samostalno i u skladu sa statutima i pravilnicima.
Galavoti je 2021. napustio funkciju koja je bila vezana za nezavisne komisije i prešao direktno u kancelariju predsednika FIFA kao viši savetnik. Jedan bivši visoki funkcioner tada je njegov uticaj opisao rečima: „Galavoti vodi sve jer je Infantino stalno na putu.“
A upravo je takva pozicija ponovo došla u prvi plan tokom ovogodišnjih kontroverzi.
Samo dve nedelje nakon spora oko odluke FIFA da poništi suspenziju američkom reprezentativcu Folinarinu Balogunu, Galavoti se našao u središtu nove afere – ovog puta oko tajnog plana za komercijalizaciju delova Svetskog prvenstva. Prema navodima POLITICO-a, on je detalje tog predloga privatno preneo jednom stručnjaku iz Njujorka, što je potom pomoglo da plan dospe u javnost i izazove novu krizu za Infantina.
Sve to dodatno pojačava pritisak na predsednika FIFA, čija se pozicija nalazi pod sve većim udarom uoči izbora zakazanih za mart naredne godine. UEFA je ove nedelje zatražila od američkog suda da izda nalog za dostavljanje dokumenata kompaniji Džošue Kušnera, u okviru nastojanja da se prikupe dokazi za potencijalni krivični postupak u Švajcarskoj zbog plana „FIFA Forward Enterprise“.
U međuvremenu, Infantino pokušava da obezbedi podršku većine od 211 članica FIFA, pri čemu svaka ima po jedan glas. Saudijski fudbalski savez već je javno stao uz aktuelnog predsednika.
A priča o Galavotiju sada otvara novo pitanje: koliko je odluka FIFA poslednjih godina zaista donošeno kroz njene formalne strukture, a koliko kroz mrežu političkih i poslovnih kontakata čoveka koji je, prema svedočenjima više bivših zvaničnika, godinama radio u Infantinovoj senci?
Komentari (0)