Srpska pravoslavna crkva 30. juna proslavlja Svete mučenike Manuila, Savela i Ismaila, rođenu braću koja su stradala zbog svoje hrišćanske vere u 4. veku.
Prema crkvenom predanju, braća su poticala iz ugledne persijske porodice. Iako im je otac bio mnogobožac, majka ih je vaspitala u hrišćanskom duhu. Kao izaslanici persijskog cara poslati su na dvor rimskog cara Julijana Odstupnika kako bi pregovarali o miru između dva carstva.
Međutim, tokom boravka na rimskom dvoru od njih je zatraženo da učestvuju u paganskim obredima i prinesu žrtve idolima. Manuil, Savel i Ismail to su odlučno odbili, ističući da ne mogu da se odreknu svoje vere.
Zbog toga su bili zatvoreni, podvrgnuti mučenju i pogubljeni 362. godine. Predanje kaže da su do poslednjeg trenutka ostali nepokolebljivi u veri, a nakon njihove smrti dogodio se snažan zemljotres, posle kojeg su hrišćani pronašli njihova tela i dostojno ih sahranili.
Šta se veruje da treba raditi na ovaj praznik?
Na praznik Svetih Manuila, Savela i Ismaila vernici odlaze u crkvu, pale sveće i mole se za mir, zdravlje i snagu da istraju u životnim iskušenjima.
U narodu se veruje da na ovaj dan posebno treba izbegavati svađe i teške reči, negovati slogu u porodici i učiniti neko dobro delo ili pomoći onome kome je pomoć potrebna, u znak sećanja na svetitelje koji su svoj život položili za veru i mir.
Komentari (0)