Usamljenost se dugo posmatrala kao lični problem, prolazno osećanje ili nešto što pogađa samo određene grupe ljudi. Međutim, poslednjih godina stručnjaci sve glasnije upozoravaju da je reč o mnogo ozbiljnijem društvenom i zdravstvenom pitanju.
Upravo zato je Svetska zdravstvena organizacija nedavno proglasila usamljenost globalnim zdravstvenim prioritetom i pokrenula novu Komisiju za društvenu povezanost.
Tokom naredne tri godine, Komisija će se baviti pronalaženjem načina za rešavanje, kako je navedeno, “hitne zdravstvene pretnje” koju predstavlja globalna epidemija usamljenosti. Cilj je da se osmisle strategije koje će pomoći ljudima da prodube svoje društvene veze i izgrade kvalitetnije odnose.
Komisijom kopredsedavaju izaslanica mladih Afričke unije Čido Mpemba i američki glavni hirurg dr Vivek Merti, koji je prethodnih godina opširno govorio i pisao o rizicima društvene izolacije.
Dr Merti je upozorio da je reč o zdravstvenoj pretnji koja je dugo bila potcenjena.
– Predugo je usamljenost postojala u senci, neviđena i potcenjena, izazivajući mentalne i fizičke bolesti. Sada imamo priliku da to promenimo – rekao je dr Merti.
Slično upozorenje uputila je i članica odbora dr Karen DeSalvo, koja je istakla da ljudi veoma lako mogu da se nađu na marginama društva i da se izoluju, što može da utiče na njihove zdravstvene ishode.
Kako usamljenost može da utiče na mentalno zdravlje
Brojna istraživanja pokazala su da nedostatak određenih vrsta društvenih veza može da bude povezan sa lošijim mentalnim zdravljem.
Naučnici su otkrili da društvena nepovezanost povećava rizik od anksioznosti, depresije i samoubistva.
Dr Merti je upozorio da je društvena nepovezanost postala jedan od ključnih pokretača globalne krize mentalnog zdravlja.
Prema njegovim rečima, oko milijardu ljudi širom sveta, odnosno jedna od osam osoba, živi sa nekim problemom mentalnog zdravlja. Posebno zabrinjava podatak da četvrtinu tog broja čine adolescenti.
Stručnjaci zato smatraju da pitanje usamljenosti više ne može da se posmatra odvojeno od pitanja mentalnog zdravlja.
Posledice ne pogađaju samo psihu
Iako se najčešće govori o emocionalnim posledicama usamljenosti, stručnjaci upozoravaju da problem može da ima i ozbiljne fizičke posledice.
Ljudi koji nemaju dovoljno društvenih veza suočavaju se sa većim rizikom od prerane smrti.
Usamljenost i socijalna izolacija godinama se povezuju sa slabijom funkcijom imunog sistema i različitim kardiovaskularnim problemima, uključujući i visok krvni pritisak.
Istraživanja pokazuju da društvena izolacija povećava rizik od moždanog udara za čak 30 odsto.
Pored toga, može da doprinese kognitivnom padu, a povezana je i sa povećanjem rizika od demencije za 50 procenata.
Stručnjaci su primetili i da osobe koje su izolovane češće razvijaju nezdrave navike. Među njima su pušenje, prekomerna konzumacija alkohola i sedelački način života.
Koliko posledice mogu da budu ozbiljne pokazuje i jedno istraživanje koje je uticaj usamljenosti na zdravlje uporedilo sa pušenjem do 15 cigareta dnevno.
Gotovo svaki četvrti odrasli čovek oseća usamljenost
Problem je mnogo rasprostranjeniji nego što mnogi pretpostavljaju.
Istraživanja su pokazala da se gotovo jedna od četiri odrasle osobe oseća veoma ili prilično usamljeno. Međutim, usamljenost ne pogađa samo odrasle.
Neka istraživanja su otkrila da se više od polovine dece i adolescenata bar u određenom periodu života oseća usamljeno.
Stručnjaci smatraju da je pandemija kovida dodatno pogoršala ove osećaje, što potvrđuju i brojne studije sprovedene nakon pandemije.
Dr Karen DeSalvo naglašava da su društvena kohezija, povezanost i osećaj pripadnosti važni za zdrave ishode kod ljudi svih uzrasta, bez obzira na to gde žive.
Ona se nada da će nova komisija Svetske zdravstvene organizacije pomoći zdravstvenim sistemima širom sveta da bolje razumeju vezu između usamljenosti i zdravstvenih problema, uključujući bolesti srca.
Nije isto biti sam i biti usamljen
Dr sci. med. Petar Vojvodić na sajtu “Psihocentrala” objašnjava da biti sam i biti usamljen nisu iste stvari.
Kako navodi, usamljenost može da bude iscrpljujuća i uznemirujuća, dok željena samoća donosi mir, podstiče kreativnost i može da bude okrepljujuća.
Bliskost i povezanost sa drugim ljudima na dubljem nivou predstavljaju važan deo mentalnog zdravlja i opšteg blagostanja.
Kada toga nema, postoji rizik od razvoja različitih psiholoških problema i mentalnih poremećaja.
Iako se usamljenost i mentalni poremećaji često povezuju, dr Vojvodić ističe da je usamljenost mnogo češće njihov uzrok nego posledica.
Četiri poremećaja koja se često povezuju sa usamljenošću
1. Depresija
Depresija i usamljenost veoma često idu zajedno. Gotovo svako je nekada doživeo trenutke tuge zbog nedostatka bliskih ljudi ili osećaja da nema kome da se obrati.
Ako osoba nema jake i duboko razvijene odnose sa porodicom ili prijateljima, veoma je verovatno da će se u nekom periodu života suočiti sa depresijom.
Istraživanja su pokazala da je usamljenost mnogo češće uzrok depresije nego njena posledica.
2. Socijalna anksioznost
Kada usamljenost nije posledica fizičke izolacije, uzrok može da bude prepreka u upoznavanju novih ljudi. Jedna od takvih prepreka jeste socijalna anksioznost.
Kod nekih ljudi ona može da bude veoma izražena, pa čak i da ih spreči da izađu iz kuće. Međutim, postoje i blaži oblici u kojima osoba veruje da nije dovoljno dopadljiva ili da ne zaslužuje kvalitetna prijateljstva.
Takav način razmišljanja može da izazove strah i anksioznost prilikom sklapanja novih poznanstava.
Zanimljivo je da je jedno istraživanje pokazalo da usamljeni ljudi ponekad imaju razvijenije društvene veštine od onih koji nisu usamljeni.
Drugim rečima, problem nije nužno u tome što ne umeju da razgovaraju sa drugima, već u tome što previše brinu da će reći ili uraditi nešto pogrešno.
Na taj način nastaje začarani krug iz kojeg je teško izaći.
3. Bolesti zavisnosti
Studije su pokazale da osobe koje se osećaju usamljeno pre prvog kontakta sa drogom imaju veću verovatnoću da razviju zavisnost.
Isto važi i za alkoholizam, kockanje i zavisnost od interneta.
Prema objašnjenju stručnjaka, ljudi često postaju zavisni od različitih supstanci ili ponašanja zato što prethodno nisu uspeli da izgrade značajne ljudske odnose.
4. Patološko sakupljanje
Patološko sakupljanje najčešće se svrstava u opsesivno-kompulzivne poremećaje, ali stručnjaci smatraju da ono može da bude povezano i sa pokušajem da se popuni emocionalna praznina.
Osobe koje nisu ostvarile značajna prijateljstva i bliske odnose ponekad imaju potrebu da tu prazninu nadomeste gomilanjem različitih predmeta.
Kako da se osećate manje usamljeno
Dr Vojvodić navodi pet koraka koji mogu da pomognu ljudima da naprave prvi korak ka prevazilaženju usamljenosti.
1. Steknite naviku da pomažete drugima
Ponudite se da pričuvate komšijinu decu jednom nedeljno, volontirajte ili nabavite psa.
Takve aktivnosti mogu da budu dobar način za uspostavljanje prvih kontakata sa ljudima iz okruženja.
Iako to nije dovoljno da samo po sebi reši problem usamljenosti, može da bude važan početak.
2. Steknite naviku da se interesujete za druge ljude
Pokušajte da se pojavite na poslovnoj proslavi, pridružite se klubu ljubitelja knjiga, krenite u teretanu ili svakog jutra izdvojite malo vremena za razgovor sa kolegama.
Na takvim mestima pokušajte da započnete razgovor i postepeno razvijate socijalne veštine.
3. Obezbedite sebi kvalitetan san
Jedan od čestih pokazatelja usamljenosti jeste loš san.
To može da znači da vam je potrebno mnogo vremena da zaspite, da se često budite tokom noći ili da ste pospani tokom dana.
Nesanica i neredovan san mogu da utiču na raspoloženje, a samim tim i na društveni život.
4. Ostanite otvoreni
Usamljenost može da učini da osoba postane kritičnija, negativnija i sklonija osuđivanju drugih.
Ljudi koji se osećaju usamljeno često teže prihvataju druge ljude.
Ako primetite da se to dešava i vama, pokušajte da izađete iz zone komfora i otvorite se za nova iskustva i poznanstva.
5. Zapitajte se šta vam zaista nedostaje
Ako se osećate usamljeno, važno je da pokušate da prepoznate šta vam zapravo nedostaje.
Možda vam nedostaje najbolji prijatelj, osećaj pripadnosti grupi, mesto na kojem se osećate kao kod kuće ili romantični partner.
Kada prepoznate šta vam nedostaje, biće vam lakše da pronađete način da aktivno radite na rešavanju problema.
Kada je vreme da potražite pomoć
Stručnjaci podsećaju da niko ne mora sam da se bori sa osećajem usamljenosti.
Ukoliko ne znate kako da se izborite sa tim osećanjem, stručna pomoć uvek je dostupna.
Razgovor sa psihoterapeutom može da pomogne da bolje razumete uzrok problema, pronađete njegova izvorišta i napravite prvi korak ka kvalitetnijem, ispunjenijem i zadovoljnijem životu.
Komentari (0)