Naučnici sa Univerziteta Makmaster u Kanadi otkrili su genetski materijal brojnih praistorijskih životinja, uključujući i vunaste mamute stare između 3.000 i 700.000 godina, analizirajući izmet arktičkih kopnenih veverica sačuvan u permafrostu na području Jukona, na severozapadu Kanade.
Rezultati istraživanja objavljeni su u naučnom časopisu „Nature Communications“, a autori navode da ovakvi nalazi pružaju izuzetno vredne podatke o ekosistemima iz daleke prošlosti.
Glavni autor studije Tajler Marči ocenio je da proučavanje veveričjeg izmeta možda deluje manje atraktivno od istraživanja ostataka mamuta, ali da donosi izuzetno bogat naučni materijal.
– Iako ne zvuči spektakularno kao pronalazak mamutskih kljova, izmet predstavlja neverovatno bogat izvor informacija i pokazuje da je reč o veoma potcenjenom načinu istraživanja prošlosti naše planete – rekao je Marči.
Pored DNK vunastih mamuta, istraživači su identifikovali i genetski materijal vukova, bizona, konja, geparda, kao i stotina biljnih vrsta koje su nekada rasle na tom području.
Naučnici objašnjavaju da su arktičke kopnene veverice aktivne svega nekoliko meseci godišnje, dok ostatak vremena provode u hibernaciji.
– Tokom kratkog perioda aktivnosti moraju da sakupe što više hrane i materijala za svoje jazbine – naveo je Marči.
Veverice u skloništa unose seme, orašaste plodove, lišće, krzno, kosti i druge organske materijale, a pojedine jazbine su tokom vremena ostale trajno zarobljene u permafrostu, stvarajući svojevrsne prirodne vremenske kapsule.
Tokom istraživanja pronađen je i izuzetno dobro očuvan primerak arktičke kopnene veverice.
– Životinja je zaspala tokom hibernacije i nikada se nije probudila. Otkrivena je sasvim slučajno, kada je jedan paleontolog prolazio tim područjem – rekao je Marči.
Istraživački tim uspeo je da rekonstruiše 18 mitohondrijalnih genoma, među kojima i šest različitih genoma vunastih mamuta iz različitih perioda. Mitohondrijalna DNK nasleđuje se isključivo po majčinskoj liniji i omogućava naučnicima da prate poreklo i evolucione veze između jedinki.
– Proces podrazumeva sastavljanje brojnih fragmenata DNK uz pomoć računarskih analiza, slično sklapanju složene slagalice – objasnio je autor studije.
Istraživanje bi moglo da bude korisno i za projekte koji se bave proučavanjem ili potencijalnim oživljavanjem izumrlih vrsta. Američka biotehnološka kompanija Kolosal nedavno je najavila planove za vraćanje vunastog mamuta, a genetski podaci prikupljeni u ovoj studiji biće javno dostupni naučnoj zajednici.
Marči je istakao da količina genetskog materijala kojom danas raspolažu istraživači već prevazilazi okvire jednog projekta.
– Danas postoji ogromna količina DNK podataka iz različitih organizama. Naši nalazi predstavljaju samo mali deo tog ukupnog naučnog bogatstva – rekao je on.
Naučnik je otkrio i da njegov tim trenutno radi na novoj studiji koja bi trebalo detaljnije da objasni evolutivni razvoj vunastih mamuta.
– I dalje mi je teško da poverujem da smo sve ove informacije uspeli da dobijemo iz veveričjeg izmeta – zaključio je Marči.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)