Tim istraživača sproveo je studiju na 20 zdravih mladih muškaraca koji inače spavaju između sedam i devet sati svake noći. Učesnici su prošli kroz tri različita režima spavanja, nasumičnim redosledom i sa nedelju dana pauze između svakog ciklusa.
Prvi scenario podrazumevao je potpuno uskraćivanje sna tokom jedne noći, drugi četiri uzastopne noći sa po dva sata manje sna nego obično, dok je treći predstavljao normalan i kvalitetan odmor od oko osam sati.
Istraživači su pre i posle svakog režima uzimali uzorke pljuvačke i analizirali prisutne metabolite. Analiza je pokazala deset jasnih molekularnih razlika između osoba koje nisu spavale i onih koje su bile odmorne. Sa druge strane, kod učesnika koji su samo delimično skratili san nije uočena značajna metabolička promena u odnosu na potpuno odmorene ispitanike.
Na osnovu tih podataka razvijen je poseban prediktivni model koji je uspeo da prepozna osobe kojima je bio uskraćen san u čak 94 odsto slučajeva.
Naučnici navode da metaboliti u pljuvački stvaraju svojevrsni „otisak pospanosti“, odnosno biološki trag koji može precizno da pokaže da li je osoba nenaspavana. Ipak, primećene su i individualne razlike – pojedini učesnici ni nakon osam sati sna nisu uspeli da se vrate u potpuno odmoran metabolički status, što sugeriše da nekim ljudima treba više vremena za oporavak organizma.
Istraživači smatraju da bi ovakva tehnologija u budućnosti mogla da se koristi u kontrolama vozača na putevima ili u poslovima gde je budnost od presudnog značaja. Sledeći korak biće veliko međunarodno istraživanje sa više od 1.000 uzoraka, koje će obuhvatiti radnike u smenama, žene i profesionalne vozače.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)