Francuska elektroprivreda EDF predstavlja preliminarnu tehničku studiju o mirnodopskoj primeni nuklearne energije u Srbiji. Stručnjak za energetiku iz Saveza energetičara Željko Marković ističe da EDF ima dovoljno iskustva i znanja da tu studiju uradi kako treba.
Željko Marković kaže za RTS da je saradnja sa Francuskom značajna zbog dugog iskustva te zemlje u nuklearnoj energetici.
“Francuska je posle naftne krize sedamdesetih godina odlučila da svoju energetsku budućnost i bezbednost zasnuje na nuklearnim elektranama. Danas EDF raspolaže sa 18 nuklearnih elektrana i 56 reaktora i ima veliko iskustvo i u razvoju novih, uključujući i male modularne reaktore”, rekao je Marković.
Dodaje da oni svakako imaju dovoljno iskustva i znanja da tu studiju urade kako treba.
Šta donosi studija
Prema njegovim rečima, studija bi trebalo da obuhvati tri ključne oblasti.
“Jedan blok studije bavi se institucionalnim okvirom za razvoj nuklearne energetike u Srbiji, drugi deo tehničkim karakteristikama malih modularnih i standardnih reaktora treće plus generacije, a treći načinom kako tu elektranu uhodati i elektroenergetski sistem Srbije“, naveo je Marković.
Očekuje se da preporuke obuhvate i izbor potencijalnih lokacija, upravljanje nuklearnim gorivom, ali i razvoj stručnih kadrova.
“Možemo prvo očekivati preporuke kako da uredimo institucionalni okvir u skladu sa smernicama međunarodnih institucija, ali i predloge za buduće obrazovanje kadrova i povratak stručnjaka koji se bave ovom oblašću“, istakao je Marković.
Zašto se svet ponovo okreće nuklearnoj energiji
Navodi da se svet ponovo okreće nuklearnoj energiji zbog energetske sigurnosti i smanjenja emisija štetnih gasova.
“Nuklearna postrojenja mogu da zadovolje sve potrebe koje danas imamo i sa strane dekarbonizacije. Dakle, one ne emituju ugljen dioksid i sa te strane su prihvatljivi kao čista tehnologija. I sa strane problema varijabilnosti obnovljivih izvora energije, oni ne mogu raditi u svakom trenutku već zavise od vremenskih prilika, da li ima vetra, da li imamo dovoljno sunčevog zračenja. Ove elektrane su takozvane bazne elektrane. Dakle, proizvode električnu energiju u svakom trenutku onoliko koliko nam treba”, dodaje Marković.
Ukazuje da one donose veliku energetsku stabilnost za državu, ali i mnogo manju zavisnost od goriva.
“Jer to gorivo se ne menja i ne troši kao što se troše recimo ugalj ili nafta kada se koriste kao energenti”, dodaje Marković.
Energetska kriza i poremećaji na tržištu
Govoreći o globalnoj energetskoj situaciji, upozorio je da bi poremećaji u transportu nafte i gasa mogli dodatno da utiču na tržište.
“Oko 20 odsto svetske proizvodnje nafte prolazi kroz Persijski zaliv. Sa druge strane, nafta ima karakteristiku da je to globalna roba sa jedinstvenom cenom na svetskom tržištu. Tako da, bilo kakav poremećaj koji se dešava u tim lancima isporuke, kao što je sada slučaj zbog zatvaranja Ormuskog moreuza, globalno utiče na cenu nafte“, objasnio je Marković.
Navodi da se deo gasa iz Katara takođe transportuje tim putem, reč je o tečnom gasu, pa su i lanci snabdevanja gasa ugroženi.
“To nije ukupna proizvodnja zato što imamo i onu proizvodnju gasa koja ide klasičnim gasovodima, ali opet jeste jedna značajna vrednost gasa”, dodaje Marković.
Hoće li gas dodatno poskupeti
Dodaje da su evropska skladišta gasa trenutno popunjena oko 30 odsto, što je donja granica u ovom periodu godine.
“Sada ulazimo u fazu kada skladišta treba ponovo puniti do sledeće sezone, a visoke cene gasa i neizvesnost na tržištu čine tu situaciju dodatno komplikovanom“, rekao je Marković.
Prema njegovim rečima, cene gasa na evropskom tržištu trenutno su oko 50 evra po megavat-satu, što je gotovo dvostruko više nego pre početka sukoba na Bliskom istoku.
“Ako se sukob i poremećaji na tržištu nastave i ne normalizuju isporuke, procene su da bi cena mogla da poraste i na 70 ili čak 100 evra po megavat-satu”, naglasio je Marković.
Govoreći o tome možemo li očekivati da ova kriza vrati ruski gas i naftu do evropskih potrošača, Marković kaže da to sve više postaje realna mogućnost.
“Amerikanci su već ukinuli neki deo sankcija koji se tiče ruske nafte i gasa. Vidimo i pritiske iz same Evrope da se tako nešto desi i sa Evropskom unijom. Ukoliko kriza potraje, mislim da će to biti jedan od načina kako Evropska unija da reši nagomilane probleme”, zaključuje Marković.
“Očekujem da će NIS dobiti produžetak licence”
Bliži se 20. mart, kada NIS-u ističu licence za rad, a Marković smatra da će američka strana odobriti produženje licence.
“Budući da je situacija dosta komplikovana na tržištu nafte, očekujem da će se dati produženje bar na mesec dana. Videćemo kako će američka strana postupiti. Bilo je i nekih verovatno napredaka u dogovorima”, dodaje Marković.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)