Americki sudija Amir H. Ali odbio je nove argumente Hrvatske u dugotrajnom sporu s MOL-om, čime je dodatno ojačana arbitražna odluka prema kojoj Hrvatska mora platiti odštetu madarskoj naftnoj kompaniji, piše Večernji list.
Sudija Okružnog suda savezne države Kolumbija u Vašingtonu doneo je negativno mišljenje na hrvatsku žalbu protiv ranije odluke američkog pravosuda kojom je potvrdena arbitražna presuda iz spora oko gasnog poslovanja INA-e. Sud je već pre 11 meseci odbio hrvatsku žalbu na odluku iz 2022. godine kojom je MOL-u dodeljeno 183,94 miliona dolara odštete.
Zbog troškova arbitraže i kamata iznos koji Hrvatska mora platiti porastao je prvo na oko 200 miliona dolara, a nakon nove odluke suda popeo se na oko 236 miliona dolara.
Sudija Ali odbacio je argument Hrvatske da se arbitražna odluka ne može sprovesti jer je sporazum o arbitraži iz Ugovora o energetskoj povelji nevažeci prema pravu Evropske unije. Hrvatska se u žalbi pozvala na presude Suda EU koji je arbitražne klauzule u sporovima izmedu država clanica EU proglasio nevažecim, tvrdeci da zbog toga
Medunarodni centar za rešavanje investicionih sporova (ICSID) nije imao nadležnost da odlucuje u tom slucaju. sudija Ali naveo je da je taj argument vec ranije razmatran i odbijen i da je pitanje „u potpunosti i pravedno raspravljeno” pred sudom. Hrvatska je iznela i dodatni argument da je odluka o nadležnosti „nematerijalna” i da zato ne može imati punu pravnu snagu, koji je sudija nazvao besmislenim.
– Sudovi moraju priznati odluku donetu u skladu s Konvencijom ICSID-a kao obavezujucu i sprovesti novcane obaveze koje iz nje proisticu. Nije im dozvoljeno da preispituju meritum ICSID-ove odluke, njenu uskladenost sa medunarodnim pravom ili nadležnost ICSID-ovog suda – naveo je sudija Ali.
Spor izmedu MOL-a i Hrvatske potice iz privatizacije INA-e. MOL je 2003. godine stekao pravo na kupovinu 25 odsto plus jedne akcije INA-e ponudom od 505 miliona dolara, a kasnije je povecao udeo na 47,16 odsto i postao najveci akcionar, dok je Hrvatska zadržala 44,85 odsto. Nakon toga potpisan je sporazum kojim je MOL dobio upravljacku kontrolu nad INA-om, a zaseban sporazum, poznat kao GMA, predvidao je izdvajanje poslovanja skladištenja i trgovine gasom u zasebne kompanije koje bi bile prenete Hrvatskoj.
MOL je u arbitraži tvrdio da taj sporazum nikada nije u potpunosti sproveden i da je Hrvatska prekršila i druge obaveze povezane s liberalizacijom tržišta gasa. Arbitraža je pokrenuta 2013. godine i trajala je gotovo deset godina, a presuda je doneta u julu 2022. Arbitražni sud jednoglasno je odbacio tvrdnje Hrvatske da je MOL podmitio bivšeg premijera Ivu Sanadera kako bi 2009. izmenio ugovor o upravljanju INA-om.
Sudija Ali naložio je stranama u sporu da do 19. marta 2026. podnesu zajednicki predlog konacne presude, cime je arbitražna odluka postala sprovodiva u Sjedinjenim Državama. Time se MOL-u otvara mogucnost pokretanja postupka prinudne naplate imovine ako Hrvatska ne podmiri dug.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)