Temperatura u spavaćoj sobi tokom noći može imati značajan uticaj na zdravlje srca, posebno kod starijih osoba. Novo istraživanje pokazuje da više temperature dodatno opterećuju kardiovaskularni sistem, otežavajući oporavak organizma tokom sna.
Kako toplota opterećuje srce
Prema glavnom autoru studije, dr Fergus O’Konor sa Univerziteta Grifit, vrućina postavlja dodatne zahteve pred kardiovaskularni sistem. On objašnjava da ljudsko telo izloženo toplini radi napornije kako bi krv cirkulisala ka površini kože radi hlađenja.
– Međutim, kada srce radi jače i duže vreme, to stvara stres i ograničava našu sposobnost oporavka od izloženosti vrućini prethodnog dana – naveo je O’Konor u saopštenju za medije. Zbog toga su istraživači želeli da razumeju kako stvarne temperature u spavaćim sobama utiču na zdravlje starijih osoba u njihovim domovima.
Istraživanje u realnim uslovima
Tim naučnika pratio je 47 odraslih osoba iz jugoistočnog Kvinslenda, sa prosečnom starošću od 72 godine. Za razliku od mnogih laboratorijskih studija o spavanju, ovo istraživanje je sprovedeno u “slobodnim životnim uslovima“, što znači da su učesnici nastavili sa uobičajenim aktivnostima i rasporedom spavanja.
Naučnici su pratili učesnike tokom celog australijskog leta, od decembra do marta. Svaka osoba nosila je visokotehnološki uređaj za praćenje telesne aktivnosti koji je beležio otkucaje srca od 21 čas do 7 ujutro. Istovremeno, senzori postavljeni direktno u spavaće sobe učesnika merili su temperature, prateći ukupno više od 14.000 noćnih sati spavanja.
Kada temperatura postaje rizična?
Rezultati pokazuju da je temperatura pri kojoj je srce počelo pokazivati znakove poremećaja bila nešto iznad 24°C. Istraživači su otkrili da u rasponu od 24 do 26°C verovatnoća “klinički značajnog“ smanjenja oporavka srca raste za 40 odsto.
Između 26 i 28°C, verovatnoća se udvostručuje, dok na temperaturama iznad 28°C rizik postaje gotovo tri puta veći u odnosu na hladnije sobe.
– Za osobe starije od 65 godina, održavanje noćne temperature u spavaćoj sobi na 24°C smanjilo je verovatnoću pojačanih stresnih reakcija tokom spavanja – rekao je O’Konor.
Iako studija pokazuje snažnu vezu između toplote i stresa za srce, njen opservacijski dizajn znači da ne dokazuje konačno da je toplota jedini uzrok, priznali su istraživači. Budući da je istraživanje sprovedeno samo kod starijih osoba u Australiji, rezultati se možda ne mogu primeniti na druge populacije. Takođe, iako su nosivi uređaji napredni, oni nisu precizni kao medicinski EKG uređaji koji se koriste u kliničkim uslovima.
Na kraju, O’Konor je istakao nedostatak smernica za noćne temperature. Dok postoje preporuke za maksimalnu dnevnu unutrašnju temperaturu, ekvivalentne preporuke za noćne uslove ne postoje.
Studija je objavljena u časopisu BMC Medicine.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)