Kada su obilne snežne padavine i izuzetno niske temperature proteklih nedelja prekrile kampus Univerziteta Notr Dam u gradu Saut Bend, u saveznoj državi Indijana, dvojica studenata završne godine, videla su u nepovoljnim vremenskim uslovima posebnu priliku.
Student arhitekture Ves Buonerba i Martin Soroš, student građevinskog inženjerstva, odlučili su da izgrade kapelu u gotskom stilu, napravljenu isključivo od snega i leda. Projekat su od samog početka shvatili kao ozbiljan inženjerski zadatak, a ne kao običnu snežnu skulpturu. Kapela je, po završetku, privukla oko 2.500 studenata koji su prisustvovali misi sa svećama, održanoj unutar ledene građevine.
Buonerba i Soroš su se u dizajnu direktno oslonili na znanja stečena na fakultetu. Kapelu su projektovali kao pojednostavljenu zidanu konstrukciju, inspirisanu istorijskim gotskim crkvama koje se oslanjaju gotovo isključivo na sile pritiska, bez upotrebe čelika ili betonske armature. Kako objašnjava Buonerba, pravilno oblikovan luk omogućava da svi elementi budu u kompresiji, što takvu konstrukciju čini izuzetno stabilnom,upravo zbog toga su crkve u prošlosti građene na taj način.
Osnovu kapele činila su četiri glavna rebrasta luka, koji su predstavljali primarne noseće elemente. Oni su nosili svodove između sebe i prenosili težinu leda direktno u tlo. Između rebara studenti su dodali ispunjene zidove, male prozore u rimskom stilu sa lučnim otvorima, kao i kružne otvore nalik rozetama,sve isklesano iz ledenih blokova.
Unutrašnjost kapele bila je dugačka između 4,5 i 6 metara, široka oko 1,5 metara i visoka približno 2 metra. Iznad nje uzdizao se vitak toranj težak oko 23 kilograma, koji je dosezao visinu od 4,5 do 6 metara.
Izrada lukova pokazala se kao jedan od najvećih izazova, pa su Buonerba i Soroš, u skladu sa slobodnim vremenom, uključili i desetak drugih studenata-volontera. Za oblikovanje blokova koristili su testeru kako bi ivice bile zakošene i ponašale se poput kamenih klinova, dok je središnji kamen, ključni element, zaključavao konstrukciju.
Ledenice su nastajale korišćenjem plastičnih kanti za reciklažu kao kalup, u koje su slagani naizmenični slojevi snega i vode, nabijani ručno i čizmama. Prema Soroševim rečima, ceo postupak podsećao je na mešanje betona, jer je odnos vode i snega morao biti precizno izbalansiran,previše snega dovodilo bi do raspadanja bloka, dok bi višak vode stvarao preteške elemente.
Gustina blokova prilagođavana je njihovoj poziciji u konstrukciji. Teži i gušći blokovi postavljani su pri dnu zidova, dok su lakši korišćeni na višim delovima, posebno za ključne elemente na vrhu lukova. Ovakav pristup smanjio je bočne sile i uklonio potrebu za dodatnim potpornim zidovima.
Kako bi se blokovi dodatno ojačali, studenti su metalnim strugačem pravili vertikalne otvore u nabijenom snegu, u koje je potom sipana voda. Nakon smrzavanja, nastajale su ledene “šipke“ koje su delovale poput armature, sa čvrstim ledenim jezgrom u sredini svakog bloka.
Tokom izgradnje korišćene su privremene oplate koje su držale lukove dok se led ne bi u potpunosti stegao. Studenti su improvizovali koristeći sve što im je bilo dostupno — kante, kante za smeće, merdevine sa kreveta na sprat, pa čak i haubu automobila, oslonjenu na dve merdevine, koja je poslužila kao potpora prilikom postavljanja ključnog kamena. Čim je on postavljen, konstrukcija je postala gotovo potpuno samonosiva.
Dodatni poprečni lukovi i tanki ledeni zidovi između glavnih rebara učvrstili su celu strukturu i smanjili rizik od uvrtanja ili urušavanja. U jednom trenutku, Buonerba je stao na jedan od glavnih lukova, dok je Soroš stajao na manjem prozorskom luku,obojica su sa oduševljenjem utvrdili da konstrukcija bez problema podnosi njihovu težinu.
Voda, potrebna za gradnju, dolazila je iz tuševa u studentskom domu, a dvojica studenta su, između predavanja, gotovo neprestano boravila na gradilištu, uloživši oko 60 sati rada.
Kapela je brzo postala atrakcija na kampusu, privlačeći radoznale studente, prolaznike, volontere, ali i pažnju nacionalnih medija. Na kraju su studenti zatražili od univerziteta da se na tom mestu održi misa, što je i učinjeno.
Pored inženjerskih izazova, projekat je doneo i šire životne lekcije. Buonerbi je učvrstio interesovanje za sakralnu arhitekturu i praktičnu gradnju, dok je za Soroša, čije interesovanje za građevinarstvo potiče iz volonterskog rada u Južnoj Americi i iskustava sa neadekvatnom infrastrukturom, kapela predstavljala potvrdu zadovoljstva koje donosi stvaranje nečega opipljivog za dobrobit zajednice.
Iako su svesni da će se građevina neminovno istopiti, studenti ne osećaju nostalgiju. Kako ističe Buonerba, kapela je ispunila svoju svrhu,okupila je ljude, donela radost i omogućila održavanje mise pred oko 2.500 studenata, pre nego što se, prirodnim tokom, vrati zemlji, iz koje je nastala.
View this post on Instagram
Komentari (0)