Svako jutro u domu Đine Kasof počinje isto: odlazak u dečju sobu, susret sa najmlađom “ćerkom“ Pipom, a zatim priprema “starije dece“ za još jedan dinamičan dan. Ipak, za razliku od većine majki, deca o kojima brine nisu stvarna – u pitanju su izuzetno realistične lutke, poznate kao “Reborn Dolls“.
Đina Kasof, žena u četrdesetim godinama iz Sent Luisa, udata majka petoro odrasle dece, poslednjih godina izgradila je jedinstven paralelni svet u kojem “odgaja“ čak 20 lutaka koje izgledaju gotovo identično pravim bebama,piše New York Post.
Reč je o ručno izrađenim figurama od vinila i premijum silikona, koje izrađuju umetnici širom sveta, a čija se cena kreće između 2.000 i 10.000 dolara, u zavisnosti od autora i detalja izrade.
Iako se njeni digitalni sadržaji oslanjaju na porodične rutine, svakodnevne obaveze, kupovine, kupanja, praznike i ”bolesti“ lutaka, Kasof otvoreno naglašava da je u pitanju fikcija i hobi, a ne zamena za stvarno roditeljstvo. Uprkos tome, njen način života izazvao je burne reakcije na društvenim mrežama, gde je često predmet podsmeha i oštrih kritika, uz etikete poput “jezivo“, “uznemirujuće“ i “tužno“.
@the_dolls_arent_real School morning with 5 girls 7 and younger. ☕️ 🥣 #dollmom #siliconebaby #morningroutine #rebornbabydoll #thedollsarentreal ♬ original sound – thedollsarentreal
Međutim, dok se deo javnosti zgražava, finansijski rezultati govore drugačije. Njena viralna video-serija na YouTube prikupila je više od 30.000 pretplatnika i postala profitabilna svega dve nedelje, nakon pokretanja u proleće prošle godine. U periodu od godinu dana, prihod ostvaren isključivo putem ove platforme, premašio je 200.000 dolara, što je, prema njenim navodima, više nego što je njena porodica ikada ranije zarađivala.
Kanal simboličnog naziva “The Dolls Aren’t Real“ pokrenut je u martu 2024. godine, isprva kao kreativni izlaz i nastavak dugogodišnje ljubavi prema lutkama, koja je pratila Kasof još od detinjstva. Produkcija jednog videa zahteva i više od pet sati snimanja i montaže, ali se vremenom hobi pretvorio u ozbiljan posao.
Posebnu pažnju izaziva rasprava o društvenim dvostrukim standardima. Dok se odraslima uglavnom ne osporava bavljenje video-igrama, istorijskim rekonstrukcijama ili fantazijskim igrama, interesovanje žena za lutke često se posmatra kroz prizmu patologije. Upravo taj narativ Kasof pokušava da promeni, pozicionirajući negovanje lutaka kao oblik kreativnosti i emocionalnog izražavanja.
Njenu publiku čine pre svega devojčice mlađe od 12 godina, ali i odrasle žene koje u “Reborn“ lutkama pronalaze terapeutski mehanizam za suočavanje sa gubitkom deteta, spontanim pobačajima, infertilitetom ili usamljenošću. Psiholozi ističu da ovakvi hobiji mogu imati pozitivan efekat, ukoliko ne remete svakodnevno funkcionisanje i društvene odnose, te da pružaju osećaj sigurnosti, nostalgije i samoumirenja.
Najpoznatija lutka u kolekciji, dvogodišnja plavokosa Pipa, inspirisana je najmlađom ćerkom Kasofove i predstavlja centralnu figuru njenog kanala. Iako se lutke često vode u kupovine i dobijaju “prave“ potrepštine poput odeće, pelena ili hrane, autorka naglašava da se pritom ne rasipa – koristi iste rekvizite više puta, hranu konzumira sama, dok odeću kasnije donira.
Uprkos stalnim napadima na internetu i optužbama da promoviše “poremećeno ponašanje“, Kasof nastavlja da gradi zajednicu zasnovanu na, kako ističe, toplini, mašti i emocionalnoj podršci. Njeni sadržaji, namenjeni “devojčicama svih generacija“, postali su i oblik digitalnog utočišta u svetu u kojem se granice između igre, terapije i zabave sve češće brišu.
U eri društvenih mreža, priča o “majci lutaka“ iz Misurija otvara šire pitanje – gde se završava društveno prihvatljiv hobi, a gde počinje predrasuda, i ko zapravo određuje granice normalnosti u savremenom digitalnom društvu.
Komentari (0)