Više zapadnih medija danas je, pozivajući se na izvore, objavilo detalje o bezbednosnim garancijama koje su Sjedinjene Američke Države navodno spremne da ponude Kijevu u zamenu za povlačenje vojske sa teritorije Donjecke oblasti.
List New York Times naveo je da bi te garancije podrazumevale raspoređivanje evropskih trupa u zapadnom delu Ukrajine. Sa druge strane, Telegraph piše da bi, u slučaju da Rusija prekrši primirje, SAD mogle da upotrebe borbene avione F-35, rakete “Tomahavk“ ili slične sisteme raspoređene na teritoriji NATO-a. Prema navodima tog lista, reč bi bila o bezbednosnim garancijama sličnim onima koje su SAD dale Izraelu i Južnoj Koreji. Podseća se da SAD i njihovi NATO saveznici učestvuju u odbijanju raketnih napada na Izrael, kao i da su američki avioni tokom junskog rata bombardovali Iran.
Sjedinjene Države, međutim, zvanično nisu potvrdile saglasnost za raspoređivanje evropskih trupa u Ukrajini. U početnom planu američkog predsednika Donalda Trampa navodilo se da snage zemalja NATO-a neće biti raspoređene na ukrajinskoj teritoriji. Moskva je u više navrata isticala da bi svaki oblik prisustva NATO trupa u Ukrajini bio neprihvatljiv. Danas je iz Kremlja poručeno da je njihov stav po tom pitanju “dobro poznat“ i da se nije menjao.
Još spornijom tačkom, iz ugla mogućeg dogovora sa Rusijom, smatra se tvrdnja Telegrapha o spremnosti SAD da izvode vazdušne udare na ruske snage u slučaju kršenja primirja, piše u svojoj analizi ukrajinski portal Strana.
– Ukoliko bi došlo do sporazuma o prekidu vatre, verovatno bi se ponovio scenario sličan onome na Donbasu u periodu od 2015. do 2021. godine, kao i sadašnjoj situaciji između Izraela i Pojasa Gaze nakon uspostavljanja primirja. Povremeni sukobi u kojima obe strane međusobno optužuju jedna drugu za kršenje dogovora – navodi se u tekstu.
Ako su navodi Telegrapha tačni, SAD bi bile spremne da se uključe na strani Ukrajine, presrećući ruske rakete i avione ili čak izvodeći udare po ruskim kopnenim snagama.
– To bi značilo preuzimanje uloge koju su Amerikanci do sada izričito izbegavali zbog straha od direktnog vojnog sukoba sa Rusijom, što bi moglo da dovede do nuklearne eskalacije. Zbog toga se, u svetlu ovih objava, postavlja pitanje da li su SAD zaista pristale na ovakve bezbednosne garancije i kakva bi bila reakcija Rusije – upozorava Strana.
U tom kontekstu pominju se tri moguće verzije.
Prema prvoj, SAD nisu dale saglasnost ni za raspoređivanje evropskih trupa u Ukrajini, niti za udare po Rusiji u slučaju kršenja primirja. Reč je, kako se navodi, o predlozima evropskih zemalja koji se u medijima predstavljaju kao dogovoreni sa Trampom, kako bi se izazvala oštra reakcija Kremlja i maksimalno otežalo postizanje mirovnog sporazuma. U konačnoj verziji bezbednosnih garancija, ti elementi ne bi bili uključeni jer bi ih Bela kuća odbacila.
Druga verzija podrazumeva da je Vašington zaista pristao na takve garancije, pod pritiskom “jastrebova“ u Republikanskoj stranci, evropskih saveznika i Kijeva. Njihov cilj bio bi da Moskva odbije plan sa takvim izmenama, nakon čega bi Rusija mogla biti optužena za propast mirovnih pregovora, uz zahteve Trampu da uvede oštre sankcije i druge mere protiv Moskve.
Treća mogućnost jeste da su Trampovi ljudi to pitanje već preliminarno razmotrili sa Rusijom i da Kremlj ne bi imao primedbe na takve bezbednosne garancije za Ukrajinu. Teoretski, to bi bilo moguće ukoliko bi SAD, pored već najavljenih koraka u mirovnom planu, poput povlačenja ukrajinskih snaga iz Donbasa, ublažavanja sankcija i priznanja ruske jurisdikcije nad zauzetim teritorijama, ponudile Moskvi još neki značajan ustupak.
– Ukoliko bi SAD zaista bile spremne da Ukrajini daju garancije tog nivoa, a Moskva ih prihvati, to bi moglo da ukaže na približavanje dve zemlje sporazumima na nivou strateškog partnerstva, koji bi u potpunosti isključili mogućnost novog rata. Za sada, međutim, nema naznaka da su takvi dogovori realni, niti da je došlo do promene stava Moskve po pitanju prisustva stranih trupa u Ukrajini – zaključak je analize Strane.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)