Situacija sa epidemijom koronavirusa mnogo toga je promenila, pa je tako, u sferi obrazovanja kod nas zaživela masovnije nova dimenzija nastave – onjaln nastava ili učenje na daljinu.
Rezultati ovakvog vida nastave na koji su učenici i studenti, zbog zaštite života bili upućeni, biće poznati u vremenu koje dolazi.
Ono što sada svršene osnovce i srednjoškolce očekuje je izbor srednje škole i fakulteta, odnosno buduće profesije.
– Završetak osnovne i srednje škole je period povišenog nivoa stresa ne samo za učenike, već i za roditelje. Roditelji brinu da li će njihovo dete uspeti da upiše ono što želi, da li će doneti ispravnu odluku, na koji način da pomognu detetu, kaže za Objektiv Jelena Janjić, pedagog i porodični savetnik u Centru za psihoterapiju “Dr Višić”.
– Glavni zadatak ogleda se u pronalaženju prave mere prilikom pružanja pomoći detetu i dopuštanju da odluka bude njegova. Autonomija i lične granice su u periodu adolescencije veoma važne i zato je potrebno poštovati ih i u procesu donošenja ovakve odluke, objašnjava sagovornica Objektiva.
Podržite interesovanja svog deteta
– Iako bi vašem detetu život u nekom smislu bio olakšan ako krene vašim putem, putem starijih braće ili sestara ili nekog iz šire porodice, važno je da adolescent oseti da ima pravo da izabere svoj put, naglašava pedagog i porodični savetnik Janjić.
– Adolescenta možete podržati tako što ćete sa njim podeliti na koji način ste vi prolazili kroz dileme koje se tiču ovakve odluke. Ipak, potrebno je voditi računa da ne dođe do pripisivanja sopstvenih ambicija ili neostvarenih želja detetu. Iza naizgled čvrste odluke prisutna su brojna pitanja i nesigurnosti jer je ovo za njih jedna od najvažnijih odluka, ističe naš sagovornica.
Strah od neuspeha
Često, preuzimanje odgovornosti za donošenje ovakve odluke predstavlja veliki teret. U želji da odluka bude “što bolja”, dete može posegnuti za savetima u okruženju kojima neće kritički pristupiti. Ako ipak donese odluku, prvi nepodržavajući komentar je može odvratiti od nje.
– Prethodne procene upućivane detetu da “nije za školu” pokazuju sada svoje posledice. Paradokasalno, adolescent vremenom poćinje da se trudi da se uklopi u očekivanja koja su jasno stavljena pred njega, napominje sagovornica Objektiva.
– Prijemni ispiti donose neprospavane noći i roditeljima i adolescentima. Adolescent strahuje da “nema šanse” da upiše ono što želi. Roditelji se boje da „neće biti sposoban“ da to i završi. Suočavanje sa potencijalnim neuspehom vidi se kao toliko bolno, da im se čini da je bolje da odustanu od svoje primarne želje, dodaje Janjić.
Za pronalaženje najbolje mere i ostvarivanje očekivanog ishoda, pedagog i porodični savetnik u Centru za psihoterapiju Dr Višić, Jelena Janjić savetuje -Kako pomoći adolescentu?
1. Svaka komunikacija na datu temu mora biti podržavajuća. Nije uvek lako odupreti se potrebi “da se spasi dete”. Posebno u slučajevima kada se adolescent čini nezainteresovan za svoju budućnost i dalje školovanje. Ali samo kroz takav pristup možemo otkriti pravi uzrok zbunjenosti i otpora i pomoći mu.
2. Ukoliko mlada osoba koja je završila srednju školu nije sigurna da li želi da nastavi svoje školovanje, pomoć roditelja se može ogledati u pružanju podrške pri pravljenju plana za narednu godinu. Zajedno sa adolescentom preispitajte šta su prednosti, a šta mane ukoliko se odustane od školovanja ili ukoliko se napravi “pauza”. Pauza između srednje škole i fakulteta je prilika za istraživanje, “pronalaženje sebe” i usavršavanje na nekim drugim planovima. Tada može biti konstruktivna.
3. Podstaknite adolescenta da se osvesti i jasno postavi svoje ciljeve i da buduće korake dovede u vezu sa njima.
4. Osnažujte adolescenta da istražuje i otkriva svoja interesovanja, sposobnosti i vrednosti za koje se zalaže. Oni su u ovom periodu okrenuti učvršćivanju moralnih normi. Podsetnik ili informisanje o tome koje vrednosti se cene u određenim profesijama može biti odlučujući faktor za adolescenta.
5. Upućujte adolescente na razgovore sa osobama različitih profesija koje će iz svog ugla bliže predstaviti raznovrsna zanimanja i pružiti odgovore na pitanja. Razgovori sa prijateljima, roditeljima, nastavnicima i stručnim saradnicima su takođe značajni. Time se šalje poruka adolescentu da nisu sami, da ih razumeju i da su njihovi problemi zaista važni.
6. Ne bi trebalo stvarati dodatni pritisak adolescentima sa uverenjem da je odluka konačna i nepromenljiva. Time se razvija strah od greške, a samim tim i “bežanje” od odgovornosti.
7. Pokažite adolescentu da obrazovanje pruža mnogo mogućnosti i da je zato bitno u životu. Jednom donešena odluka o budućem pozivu ne predstavlja krajnju tačku dostignuća. Važno je da na tom putu “pronađu sebe”, jer uspeh obezbeđuje ljubav i smislenost koju osećamo prema onome što radimo.
– U ovom periodu nije važno samo doneti odluku koja se tiče odabira srednje škole, fakulteta ili buduće profesije. Ništa manje nije značajno pružiti adolescentu osećaj kompetentnosti, da može da donese ovako važnu odluku. Kao i da adolescent oseti samostalnost i odgovornost koje su lice i naličje jedne medalje, zaključuje za Objektiv Jelena Janjić, pedagog i porodični savetnik u Centru za psihoterapiju “Dr Višić”.
Samo tako će sa radošću zakoračiti u svet odraslih.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije – Objektiv.rs
Komentari (0)