Na početku drugog mandata američkog predsednika Donalda Trampa broj njegovih pristalica bio je gotovo jednak broju onih koji su mu se protivili, ali se prema najnovijim podacima taj odnos značajno promenio — sada je za 18 odsto više građana nezadovoljno njegovim učinkom, navodi se u analizi časopisa Economist.
Kako pokazuje istraživanje, nakon 293 dana mandata, 58 odsto građana Sjedinjenih Država ne odobrava Trampov rad, dok ga 39 odsto podržava, a 4 odsto ispitanih nije sigurno kako bi se izjasnilo o tom pitanju.
Prema navodima Economista, posle uobičajenog “medenog meseca“ na početku svakog predsedničkog mandata, popularnost lidera u SAD obično počinje da opada, ali nijedan predsednik u novijoj istoriji nije zabeležio tako brz pad podrške kao Tramp.
Posebno zabrinjavajući trend uočen je i kod tema koje čine osnovu njegove političke platforme. Tako je, prema analizi, sada za sedam odsto više građana koji ne podržavaju Trampovu politiku prema migrantima u odnosu na one koji je odobravaju, dok je nezadovoljstvo inflacijom i rastom cena poraslo za čak 33 odsto.
Najveći pad podrške zabeležen je među mlađima od 30 godina, Afroamerikancima i građanima hispano porekla.
Kada je reč o belom stanovništvu, u januaru je bilo 16 odsto više onih koji su odobravali njegovu politiku, dok je sada ta podrška prepolovljena – polovina ga podržava, a polovina je nezadovoljna njegovim radom.
Analiza Economista pokazuje da su se sve američke savezne države, osim Ajdaha, okrenule protiv Trampa, a najveći preokret dogodio se u Oklahomi.
– Ranije je u toj državi bilo 27 odsto više onih koji su podržavali Trampa, a sada su nezadovoljni brojniji za 12 procenata – navodi se u tekstu.
Trampov rejting najniži je u državama koje tradicionalno glasaju za demokrate, dok najveću podršku i dalje ima u republikanskim uporištima. Međutim, Economist primećuje da nezadovoljstvo raste i u državama koje su pre samo nekoliko meseci glasale za njega.
Kao i kod ranijih republikanskih lidera, Tramp najveću podršku ima među belcima i muškarcima, dok su najnezadovoljniji mlađi glasači i pripadnici etničkih manjina.
Najniže ocene Trampove politike daju građani sa visokom stručnom spremom i penzioneri, što analitičari ocenjuju kao iznenađujući trend s obzirom na to da su stariji birači tradicionalno naklonjeni republikancima.
Kao ključna pitanja za Trampovu izbornu bazu i dalje se izdvajaju imigracija, porezi i državna potrošnja, dok su za demokrate prioritetne teme zdravstvena zaštita i klimatske promene.
Tramp je, podseća list, reizabran na talasu ekonomskog nezadovoljstva, obećavajući da će „plate drastično porasti, inflacija nestati, radna mesta biti otvorena, a srednja klasa doživeti procvat kao nikada ranije“.
Ipak, birači su, kako navodi Economist, do sada ostali razočarani. Ocene njegovog upravljanja ekonomijom bile su visoke neposredno nakon inauguracije, ali su naglo pale nakon uvođenja trgovinskih mera i negativne reakcije investitora.
Podaci američke vlade, dodaje list, pokazuju da građani sve više izražavaju nezadovoljstvo i Trampovom politikom prema migrantima, što je bilo jedno od ključnih pitanja njegovog ponovnog izbora.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)