Smrt je tema koja intrigira ljude od trenutka nastanka civilizacije. Načini sahranjivanja se se menjali tokom istorijskih epoha, a danas je sve više onih koji razmišljaju o nekom drugom netradicionalnom polaganju tela koje bi imalo i ekološku dimenziju.
Da li biste želeli da, nakon što napustite ovaj svet, nastavite da živite kroz drvo? Upravo na toj ideji počiva “Capsula Mundi“, inovativni projekat iz Italije koji menja način na koji razmišljamo o smrti i sećanju na voljene.
Autori ovog koncepta su Ana Čiudžiulini i Raoul Bretzel, italijanski dizajneri koji su još 2003. godine pokrenuli ideju o biološkim urnama koje se, nakon sahrane, pretvaraju u hranu za novo drvo.
Kako funkcioniše? Pepeo pokojnika se polaže u biorazgradivu urnu u obliku jajeta, koja se potom sadi u zemlju ispod mladog drveta. Vremenom, kapsula se potpuno razlaže, a hranljive materije iz pepela pomažu rast stabla. Tako svaki život dobija simboličan nastavak – u obliku živog, zelenog spomenika.
Vizija osnivača je da se klasična groblja, prepuna mermernih ploča i betonskih konstrukcija, transformišu u šume, mesta života i prirodnog obnavljanja.
Ova ideja ima i snažnu ekološku dimenziju. Prema istraživanjima, savremene pogrebne prakse ostavljaju ogroman ekološki otisak: tradicionalni kovčezi zahtevaju velike količine drveta, čelika i betona, dok hemikalije koje se koriste u obradi tela i sanduka mogu zagaditi zemlju i podzemne vode.
“Capsula Mundi“ nudi rešenje – štedimo drveće, smanjujemo zagađenje i istovremeno stvaramo nove šume. Svaka urna postaje seme za budućnost, a drvo – prirodni spomenik voljenoj osobi.
Ovaj koncept je naišao na veliki interes širom sveta i već postoje pilot-projekti u Italiji i drugim zemljama Evrope. Iako zakonske regulative u mnogim državama još uvek otežavaju njegovu punu primenu, ideja nastavlja da inspiriše ljude i menja pogled na smrt – ne kao kraj, već kao povratak prirodi i novi početak.
View this post on Instagram
Komentari (0)