Sve češće se u javnosti postavlja pitanje da li zaista svake nedelje u organizam unosimo količinu plastike koja odgovara jednoj kreditnoj kartici. Najnovija istraživanja ne nude senzacionalne odgovore, ali ukazuju na to da bi određene namirnice mogle pomoći telu da se makar delimično oslobodi tih štetnih čestica.
Probiotska hrana, bogata korisnim bakterijama mlečne kiseline, koristi se već hiljadama godina za jačanje prirodne odbrane digestivnog sistema od toksina. Upravo na tom tragu, naučnici iz Svetskog instituta za kimči (tradicionalno korejsko jelo napravljeno od fermentisanog povrća, najčešće od kineskog kupusa i rotkve) pokušali su da utvrde koje bakterijske vrste iz ovog tradicionalnog korejskog jela ne samo da pogoduju zdravlju creva, već i efikasno uklanjaju nanoplastiku iz organizma.
Istraživački tim, koji su predvodili Se Hi Li i Te Vung Von, izdvojio je bakteriju leuconostoc mesenteroides CBA3656, prisutnu u kimčiju. Nakon toga analizirana je njena sposobnost da veže nanoplastiku nastalu iz polistirena, jednog od najrasprostranjenijih plastičnih materijala, piše New York Post.
Eksperiment je sproveden na miševima podeljenim u dve grupe — jedna je dobijala pomenutu bakteriju, dok druga nije. Analizom izmeta utvrđeno je da je kod miševa koji su konzumirali CBA3656 količina nanoplastike bila više nego duplo veća. Ovakav rezultat sugeriše da bi kod ljudi ova bakterija mogla da se veže za čestice plastike u crevima i pomogne njihovom izbacivanju iz organizma.
“Mikroorganizmi iz tradicionalne fermentisane hrane pokazuju potencijal u rešavanju zdravstvenih problema izazvanih zagađenjem plastikom“, izjavio je Li, dodajući da bi dalja istraživanja mogla doprineti unapređenju javnog zdravlja i boljem razumevanju vrednosti mikrobioloških resursa kimčija.
Nanoplastika, još sitnija od mikroplastike, predstavlja ozbiljnu pretnju po zdravlje. Istraživanja su pokazala da se ove čestice mogu taložiti u mozgu, jetri, pa čak i placenti, dok posebno negativno utiču na osetljivu ravnotežu mikroorganizama u crevima.
Njihovo prisustvo povezuje se sa brojnim zdravstvenim problemima, uključujući upalne bolesti creva poput Kronove bolesti, ulceroznog kolitisa i sindroma “propusnih creva“. Takođe. mogu izazvati disbalans mikrobioma, pri čemu štetne bakterije nadvladavaju korisne, što povećava rizik od dijabetesa i raka debelog creva.
Pretpostavlja se da osobe koje boluju od upalnih bolesti creva imaju znatno veće količine mikroplastike u organizmu u odnosu na zdrave pojedince. Ujedno, broj obolelih globalno raste,sa 3,7 miliona slučajeva 1990. godine, na više od 6,8 miliona u 2017.
Iako se ljudski organizam prirodno bori protiv toksina poput plastike, bez pomoći probiotika,bilo kroz suplemente ili ishranu bogatu fermentisanom hranom mikroplastika može promeniti hemijski sastav korisnih bakterija i smanjiti njihovu brojnost, pokazalo je istraživanje iz Španije iz 2022. godine.
Zaključci studije iz Koreje nadovezuju se na ranija saznanja da probiotici mogu ublažiti štetne efekte mikroplastike, ali idu i korak dalje, sugerišući da fermentisana hrana može aktivno doprineti njenom uklanjanju iz organizma.
Stručnjaci za fermentaciju iz Australije navode da bakterije poput Lactobacillus i CBA3656 imaju sposobnost da se “zakače“ za čestice mikroplastike pomoću površinskih proteina, delujući poput sitnih magneta. Na taj način sprečavaju njihovo širenje kroz organizam, smanjuju upale i ublažavaju toksično opterećenje.
Preporuka je da se u ishranu uključe sirove, nepasterizovane fermentisane namirnice poput kiselog kupusa i kimčija, po mogućstvu čuvane u staklenoj ambalaži. Savetuje se postepeni unos,počev od jedne kašike dnevno, uz kombinovanje sa jelima bogatim vlaknima kako bi se crevna flora postepeno prilagodila.
“Tegla u frižideru, puna živih kultura, može postati vaš tihi saveznik u eri plastike“, poručuju stručnjaci.
Komentari (0)