Na najstarijem i najvećem Univerzitetu u Beogradu upis nove generacije studenata na ukupno 31 fakultetu u aktuelnom prvom roku, po zvaničnom kalendaru, mora biti završen do kraja današnjeg dana, da bi najkasnije sutra fakulteti dostavili univerzitetu podatke o broju upisanih studenata po studijskim programima i preostalim slobodnim mestima za drugi upisni rok. Predviđeno je da drugi rok bude realizovan u septembru, da se kandidati prijavljuju od 1. do 3. septembra, prijemni ispiti polažu od 5. do 8. septembra, preliminarni rezultati budu obelodanjeni najdalje 9. septembra. Konačne rang-liste kandidata za upis u septembarskom roku treba da budu objavljene do 13. septembra, a upis brucoša završen najkasnije do 16. septembra. Nakon toga predviđen je i treći, oktobarski upisni rok.
Prvi upisni rok je uvek najmasovniji, po broju novoupisanih studenata. Izvesno je da će za naredne rokove pregršt nedodeljenih indeksa ostati na takozvanim nastavničkim smerovima, jer i ova generacija maturanata nastavlja već utabanim putem izbegavanja studija na kojima stasavaju budući prosvetni radnici. Da je i sada, kao i u nizu prethodnih godina, zabrinjavajuće malo zainteresovanih za upis nastavničkih smerova pokazuje broj prijavljenih kandidata kojima je nastavnički smer prva želja i koji su položili prijemni, odnosno ispunili potrebne uslove za upis, piše Politika.
Činjenica je da je ove godine u odnosu na prošlu sedam puta više maturanata koji žele da steknu visoko obrazovanje na studijskom programu Nastava hemije i da kad završe integrisane akademske studije na Hemijskom fakultetu postanu nastavnici hemije. Ironija je da je lane u prvom roku na ovaj studijski program upisan samo jedan brucoš i to na samofinansiranje. Sada je svih sedam kandidata kojima je ovaj smer bio prva želja steklo pravo upisa i školovanja na teret budžeta. Bolje je nego ranijih godina – nedovoljno da se popuni nevelika kvota koja broji planiranih 25 brucoša, od toga 20 budžetskih, na ovom studijskom programu.
Na Fizičkom fakultetu, kada je o nastavničkom smeru reč, situacija je sada triput lošija nego lane, kada je na opštu fiziku u prvom krugu upisano samo tri brucoša, a u aktuelnom roku na konačnoj-rang listi za upis na ovaj studijski program nalazi se samo jedno ime. „Budi onaj ko inspiriše generacije”, pozvao je Fizički fakultet, objašnjavajući maturantima da je opšta fizika nastavni smer na kome se pored znanja fizike, stiču i znanja iz pedagogije, psihologije i metodike, da tim putem idu budući nastavnici koji vole da prenose znanje a koji će naučiti mlade da razumeju svet oko sebe. Tom pozivu, očito, odazvala se svega jedna buduća nastavnica fizike koja je ukupno zavredela 91,76 poena na osnovu uspeha iz srednje škole i sa prijemnog ispita, što je više nego dovoljno za studije na budžetu.
Budući nastavnici srpskog i stranih jezika stasavaju na Filološkom fakultetu. U nastavi kao profesori srpskog jezika i književnosti mogu raditi posle osnovnih akademskih studija na studijskim programima: Srpski jezik i književnost, Srpska književnost i jezik, Srpska književnost i jezik sa komparatistikom. Studije srpskog jezika i književnosti prva su želja 42 od ukupno 43 prijavljena kandidata na raspoloživih 100 mesta namenjenih brucošima (85 budžet i 15 samofinansiranje). Program srpska književnost i jezik najviše bi volelo da upiše samo 15 prijavljenih na kvotu od 90 mesta (62 budžetska i 28 samofinansirajućih), dok se za srpsku književnost i jezik sa komparatistikom prijavilo 25 maturanata, što je upola manje od planiranog broja. Zbirno, na sva ova tri studijska programa moglo bi da se upiše 250 brucoša, od toga 197 budžetskih i 53 koji bi plaćali školovanje, ali je kandidata toliko da ne mogu da popune ni trećinu kvote.
Pritom, nastavnici srpskog su među najtraženijim profesijama na tržištu rada u prvoj polovini ove godine, prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje. A da bi više od 60 odsto nastavnika srpskog jezika odmah napustilo prosvetu, ako bi im neko ponudio drugi posao za sličnu ili veću platu, podsetimo, pokazalo je istraživanje Društva za srpski jezik i književnost Srbije. I to ne čudi eminentne srbiste s Filološkog fakulteta koji ne spore da malo ko sada želi u prosvetu a razlog tome satirično ilustruju: „Pljeskavičar ima istu platu, a bolji topli obrok.”
Manje brucoša – više slobodnih mesta, uglavnom budžetskih
Iznenađenje bi bilo da podeljenih indeksa u aktuelnom „julskom” upisnom roku na izmaku bude više nego y „junskim” rokovima prethodnih godina, jer upisne kvote su gotovo iste, a kandidata sve manje i manje. Prema podacima UB, ove godine u prvom roku za upis na osnovne i integrisane akademske studije konkurisalo je više od 15.800 kandidata, prošle godine bilo ih je 16.647, pretprošle 2023. godine – 17.235, 2022. godine – 18.855. Za drugi upisni rok iz godine u godinu ostaje sve više planiranih a nepopunjenih mesta, među kojima je više budžetskih, dok se na prste jedne ruke mogu izbrojati fakulteti koji kvote popunjavaju u prvom roku.
Lane je u prvom roku upisano ukupno 11.500 brucoša, a za drugi je ostalo slobodno 3.723 mesta (2.085 za studente koji se finansiraju iz budžeta i 1.638 za samofinansirajuće). U takozvanom junskom roku 2023. godine u prvu godinu studija upisano je 11.543 brucoša, a za septembar je ostalo upražnjeno 3.691 mesto (1.893 budžet i 1.798 samofinansiranje). Godinu dana ranije, 2022. u to vreme, upisano je 12.290 studenata u prvu godinu, a za drugi rok je ostalo slobodno ukupno 2.951 mesto (1.518 na budžetu i 1.433 samofinansirajuća).
Autor: Politika/Milenija Simić-Miladinović
Komentari (0)