Pratioci fudbala širom planete svedoci su drastičnog opadanja kvaliteta ove igre. Sve je manje driblinga, spektakularnih golova iz slobodnih udaraca i razigranih asova zbog kojih smo zavoleli najvažniju sporednu stvar na svetu. Umesto toga, dobili smo preteranu taktiku, strategiju, beskrajno dosadna dodavanja u širinu i bezobrazno veliki novac, pa umesto o vanserijskom potezu sve više slušamo o ciframa koje će obeležiti transfer modernih gladijatora na neku drugu arenu.
Kako se fudbal sve više pretvara u cirkus pod uticajem novca i sve prizemnijeg ukusa publike, tako sve više postaje polje na kome se šalju suptilne geopolitičke i ekonomske poruke različitih korporacija kao i političkog uticaja država, piše Politika.
Sport koji je nekada uzdizao siromašnu decu iz favela do globalnih heroja, sada postaje privilegija bogatih. Enormna količina uloženog kapitala samo će ubrzati neminovno uništenje duha igre. Iako je sport oduvek predstavljao produženu ruku političkih tendecija, pa i sukobljavanja, deluje da se pod naletom neumoljivih vlasnika kapitala sada pretvara u rat za duše bivših navijača svedenih na nivo potrošača.
Svetsko prvenstvo za klubove
Dana 13. jula ove godine londonski Čelsi je sa tri gola protiv francuskog PSŽ-a osvojio prvo Svetsko klupsko prvenstvo u novom formatu takmičenja koje čine 32 tima. Osim prestižne pobede nad favoritom turnira, osvajačem Lige šampiona i osvajanja ogromnog zlatnog trofeja koje im je američki predsednik Donald Tramp predao, a možda po završetku ceremonije i oduzeo, Čelsi je osvojio i oko 110 miliona dolara.
Posmatrači koji su uopšte smogli snage da gledaju ovaj turnir, možda su pored velikog broja kamera visoke rezolucije, pauza, intervjuisanja igrača po uzoru na NBA i neizbežnih reklama, primetili da ista u slučaju Čelsija nedostaje. 2022. godine ruski milijarder Roman Abramović bio je prinuđen da, zbog rata u Ukrajini, proda Čelsi. Klub koji se proslavio u eri Romana Abramoviča, dostigavši najveće uspehe u istoriji, kupio je američki konzorcijum, a nakon toga počeo je pad – prvo na tabeli, a potom i finansijski. Klub su napustili brojni igrači, a svake sezone u Čelsi su dolazili novi legionari čija imena je sve teže zapamtiti na tržištu koje je škrtari sa talentom. Od tada, novi vlasnici tragaju za unosnim sponzorskim ugovorom — do sada sa promenljivim rezultatima.
Na drugoj strani, njihov rival PSŽ koji je u vlasništvu katarske vlade, dobija godišnje od Qatar Airways-a oko 70 miliona dolara.
Više od dresa
Novinar britanskog Tajmsa Džoi D’Urs u svojoj knjizi Više od dresa (More Than A Shirt), tvrdi da fudbalski dresovi – i naročito brendovi koji se na njima pojavljuju – mogu otkriti mnogo o ekonomiji i geopolitici. Kako tvrdi, dok su fudbalske upravljačke strukture uspešno komercijalizovale ovaj sport, istovremeno su propustile da ga zaštite od sumnjivih poslovnih poduhvata.
Generaciju unazad, sponzorstvo na dresovima bilo je jednostavnije od ofsajd pravila. Kompanije koje su proizvodile robu široke potrošnje plaćale su klubovima kako bi dosegle do lokalne publike. Početkom ere Premijer lige 1992. godine, Liverpul je sponzorisala pivara, a Arsenal elektronska kompanija. Međutim, kako je fudbal postao globalno popularan, dresovi najuspešnijih timova privukli su sponzore iz daleko šireg spektra.
D’Urso opisuje jedan posebno zanimljiv ugovor iz 2006. godine, kada je nemački Šalke 04 zamenio svog dotadašnjeg sponzora — lokalnu osiguravajuću kuću — ruskom energetskom korporacijom Gasprom. Taj unosni sporazum bio je svojevrstan presedan, jer, kako autor primećuje: Niko ko gleda utakmicu neće otići da kupi kubni metar Gaspromovog gasa. Umesto toga, cilj Gasproma bio je da poboljša imidž Rusije kao prijateljskog suseda. Takva strategija je donekle urodila plodom — tokom trajanja ugovora, ruski prirodni gas je zauzeo sve veći udeo na nemačkom energetskom tržištu.
Međutim, ubrzo su klubovi širom Evrope prihvatali su novac od sponzora, bez osnovne provere. Tako je, recimo, Čelsi 2021. godine sklopio ugovor sa Leyu Sports, azijskom kladioničarskom firmom. Igrači su bili angažovani da na kineskom jeziku snimaju promotivne video materijale, a logotip kompanije bio je istaknut na stadionu. U trenutku kada je D’Urso pokušao da pronađe firmu koja je navodno posredovala u ovom sponzorstvu, nije uspeo da dokaže ni njeno postojanje. Fotografije ‘zaposlenih’ bile su obične stok fotografije. Kako autor zaključuje: Jednostavno rečeno, niko nema pojma ko stoji iza tih kompanija. Bez tog znanja, klubovi ne znaju ni šta zapravo promovišu, čak i ako se radi o nepoznavanju, a ne namernoj obmani.
Kriptovalute u ime fudbalskih klubova
Fudbal je prigrlio i kriptovalutne šeme. U sezoni 2021/22, 19 od 20 klubova Premijer lige promovisalo je neki kripto-proizvod. Klubovi su sarađivali sa kripto startapovima kako bi kreirali neponovljive tokene (NFT-ove) posvećene njima, a koji bi trebalo da poprime kolekcionarske vrednosti.
Prema saznanjima D’Ursa, kripto industrija je na metu stavila fudbal jer je shvatila da je to najjeftiniji način da se dođe do mladih muškaraca — grupe sklone finansijskom riziku. Cene su ubrzo kolabirale, mada se tržište kriptovaluta u međuvremenu donekle oporavilo.
Navijači u kontranapadu
D’Urso u razgovoru sa razočaranim navijačima dolazi do zaključka o nedostatku adekvatne regulacije. Jedni smatraju da su ih njihovi klubovi iskoristili, a drugi su šokirani što su igrači koje su smatrali uzorima pristali da podrže rizične projekte.
Neki navijači odlučuju da uzvrate udarac sponzorima. Početkom ove godine, navijači Arsenala zahtevali su da klub prekine saradnju sa turističkom organizacijom Ruande nakon što je pobunjenička grupa koju podržava vlada ove zemlje upala u istočni deo Konga. Dve zemlje su u međuvremenu postigle krhko primirje.
Iako većina navijača ne želi da se suočava sa složenim pitanjima, niti sa bilo čime što zahteva veći napor od ispijanja piva i proslave golova, nesumnjivo je da geopolitika, danas više nego ikad pre, prodire na fudbalskom terenu. Za razliku od igrača.
Autor: Politika/Dejan Novaković
Komentari (0)