Iako je uobičajeno da ih zovemo “sportskim povredama”, znamo da se one ne dešavaju samo sportisitima. Svako od nas je, barem jednom u životu nezgodno stao, izvrnuo zglob, povredio tetivu ili ligament. U momentu kada se takva povreda dogodi, jedino što želimo je da samo što pre prođe i da se vratimo u stanje potpune pokretljivosti. Tada smo skloni da slišamo svaki savet koji dođe do nas, a zapravo baš to može da postane fatalna greška, koja može samo da nam problem uveća i produži vreme oporavka.
Zato smo potražili stručno lice, sa željom da jednom za sva vremena otklonimo dileme i razbijemo zablude. Sve što treba da znamo o tim “malim” povredama koje umeju da nam naprave tako veliki problem, za Objektiv govori jedan od stručnih saradnik “Blanse team” -a, strukovni master viši fizioterapeut Vladimir Stevanović.
Kakve sve povrede ovog tipa postoje i koliko su opasne?
– Sportske povrede se uglavnom dešavaju pri sportskim aktivnostima (hod, trčanje, plivanje, penjanje uz liticu i silazak niz istu, vožnja bicikla, košarka, fudbal, tenis…), a pošto se sportskim aktivnostima bave i obični ljudi (“kancelarijski moljci”) dolazi i kod njih do povrede. Najčešći uzrok jeste neadekvatna zagrejanost i razgibanost za neku aktivnost, kao i istezanje posle iste. Loša obuća ili teren na kom se sprovodi neka aktivnost mogu biti takođe uzrok povrede. Sportske povrede su različiti stepen istegnuća, uganuća i dislokacije mekotkivnih i koštanih segmeneta u zglobovima gornjih ili donjih ekstremiteta (ruku i nogu). Postoje teže i lakše sportske povrede, pa je i vreme rehabilitacije duže ili kraće. Takođe se i mogu desiti i prelomi ili naprsnuća kostiju, kidanje ili delimična ruptura tetiva mišića, pa se prema tome i planira tok rehabilitacije. Svakako se prelomi i rupture tretiraju imobilizacijom (gips ili longeta) u trajanju od par nedelja u zavisnosti od stepena oštećenja (ortoped je tu glavni). Tokom imobilizacije se može primenjivati terapija EMP (5-10 MT). Kod lakših povreda je tretiranje klasičnom fizikalnom terapijom, kinezioterapijom, kinesiotappingom, krioterapijom – objašnjava Stevanović ozbiljnost ovakvih povreda.
Kako možemo da znamo da li smo polomili kost ili je u pitanju nešto drugo (istegnuće, isčašenje…)?
– Prelom kosti je jako bolan i ne dozvoljava pokret kao ni oslonac o povređeni segment, pojava drhtavice, povišene temperature, kao i onesvešćivanje od bolova pri pokušaju pokreta i oslonca. Otok se javlja u prvih sat vremena i podliv(hematom), tada se hitno treba javiti u službu urgentne medicinske pomoći.
Kod istegnuća de dešava bolnost koja se smiruje nakon medikamentozne terapije, lekova za bol, krioterapije(led). Takođe je simptom ne mogućnost punog obima kao i oslonca ali bez drhtavice, temperature, gubljenja svesti. Naravno da se treba obratiti stručnom licu, koje će po stepenu povrede znati dalji tok lečenja.
Na koji način treba reagovati kada se povreda desi?
– Kada se povreda desi najbolje je mirovati i zatražiti pomoć od stručnog lica. Ako se desi da ste pali sa visine na ledja, velika je verovatnoća da ste povredili kičmu, neadekvatnom imobilizacijom od strane stručnih ljudi mozete ostati zauvek nepokretni. Takodje ako je došlo do delimičnog preloma i vi se oslonite na nogu mozete izazvati potpun prelom i vreme zarastanja od par nedelja pretvoriti u par meseci. Dakle najbolje je da mirujete, eventualno stavite hladne obloge i sačekate adekvatnu medicinsku pomoć.
Kako proceniti da li je neophodno odmah da se javimo u zdravstvenu ustanovu ili povredu možemo da saniramo sami?
– Pri svakoj povredi koja se ne smiruje nakon 24h morate potražiti stručnu pokmoć, dijagnostiku i lečenje. Postoje povrede koje će same od sebe proći, ali je vreme oporavka duže.
Šta bi bila “prva pomoć” sa kojom ne može da se pogreši?
– Prva pomoć pri svakoj povredi je mirovanje, krioterapija (masaža ledom, hladne obloge) povređene regije (ako je koža intaktna) i elevacija segmenta. Bez oslonaca i nasilnog savladavanja obima pokreta.
Koja vrsta terapija se primenjuje za saniranje ovakvih potreba?
Terapije koje ćemo primeniti za saniranje povreda su klasična fizikalna terapija (program elektroterapije, krioterapije, laseroterapije, magnetoterapije), kinesiotapping, kineziterapija(vežbe).
Da li je uvek potrebna longeta, gips, nešto od onoga što će imobilisati nogu ili ruku, tj. povređeni deo?
– Imobilizacija longetom ili gipsom se primenjuje samo kod težeg stepena povrede (prelom ,ruptura, istegnuća trećeg stepena), za sve ostale povrede je mirovanje, ne oslanjanje (tach oslonac) i terapija.
Šta je “tejping”, koji još uvek nije široko poznat, i u kojim slučajevima može da pomogne njegova primena?
– Kinesiotapping je tehnika primene kinesiotapping trake koja ima funkciju dekompresije potkožnog tkiva, i odvođenja krvi bogate CO2 iz povređene regije, što omogućava dolazak krvi bogate O2 i bržu rehabilitaciju povređenog segmenta. Odlične su u eliminaciji otoka, potpori pri bolovima u zglobovima, kao i analgeziji kod istih. Tapping može da radi samo i isključivo stručno lice koje ima sertifikat, a ne “youtube majstori”, jer neadekvatno zalepljena traka može da naprvavi još veći problem. Prednost tappinga je u tome što se može baš uvek primeniti, osim na mestu gde je koža oštećena. Kod trudnica se nikada ne lepi preko stomka, a može da se primenjuje u trudnoći za rešavanje lumbalnog bola ili otoka ekstremiteta. Boja trake ne znači ništa, sve su iste jačine i zavisi samo od početne pozicije lepljenja.
Samo sertifikovano lice može da ih lepi – naglašava Stevanović.
Kada se koristi elektrostimulacija i koliko može da pomogne?
– Elektrostimulacija se koristi kod oštećenja nerava, što za posledicu ima nedostatak funkcije mišića, a samim tim i pokreta. Sprovodi se isključivo od strane stručnog lica sa adekvatnim aparatom i u određenim uslovima.
Danas je tržište preplavljeno razni partima za tretiranje u kućnim uslovima – od najrazličitijih masažera do elektrostimlatora. Koliko je preporučljivo i učinkovito imati kod kuće nešto od toga i na koji način izabrati bezbedan i solidan masažer, elektrostimulator, TENS, itd?
– Svi aparati za kućnu uporebu od strane neobučenog lica su napravljeni da vas ne mogu povrediti. To su uglavnom niske frekvencije struje, koje ne mogu izazvati dalja oštećenja, i više leče psihu, nego samu povredu. Izbegavajte kupovinu preko Aliexpresa, Temua i ostalih kineskih dobavljača. Uvek pitajte nekog stručnog da vam pokaže kako da upotrebite neki aparat.
Da li postoje neki saveti i preporuke, koje možemo da sprovedemo kako bi preventivno ojačavali kosti, zglobove, ligamente, tetive? Neki vid rekreacije, ishrane ili suplementacije?
– Svaki vid aktivnosti je bolji od pasivnog načina života. Šetnja, brzi hod, su blagotvorni za lokomotorni aparat (kosti, zglobovi, mišići). Istezanje posle vežbi, kao i zagrevanje pre istih su ključni za nepovređivanje. Rekreacija bar 2 puta nedeljno (vežbe, plivanje, trčanje…). Ishrana prepisana od strane nutricioniste ili lekara, bogata vlaknima i vitaminima – objašnjava fizioterapeut Vladimir Stevanović.
Komentari (0)