Novo istraživanje urađeno u Švedskoj otkriva da medicinska njega u poodmaklim godinama često produžava život bez značajnog poboljšanja kvaliteta života. Studija ukazuje na jaz između „životnog“ i „zdravstvenog veka“. U mnogim razvijenim društvima ljudi žive duže, ali takođe veći deo života provode u lošem zdravstvenom stanju.
Ljudi žive duže nego ikada ranije. Od 1950. godine, prosečan životni vek na globalnom nivou porastao je sa 47 na 73 godine. Ovaj izuzetan dobitak je postignut smanjenjem siromaštva i iskorenjivanjem bolesti. Ali u zemljama čiji građani sada žive u poodmakloj dobi u osamdesetim i duže, nameće se komplikovano pitanje: Da li mi zapravo produžavamo život ili samo odlažemo smrt?
Produžiti život ili odložiti smrt?
Tim istraživača sa Instituta Karolinska u Švedskoj postavio je upravo ovo pitanje u novoj studiji koja je nedavno objavljena u American Journal of Public Health. Demograf Markus Ebeling i njegove kolege su koristili velike javne baze podataka da bi pratili tok svih smrtnih slučajeva osoba starijih od 70 godina u Švedskoj između 2018. i 2020. godine, fokusirajući se na poslednjih 12 meseci života pacijenata. Pre svega, želeli su da znaju kako većina starijih osoba umire.
Da li umiru brzo i iznenada ili teško i dugotrajno? Umiru li kod kuće, fizički sposobni i mentalno očuvani do kraja? Ili umiru u ustanovi, lošeg zdravlja i zavisni od njege u poslednjim godinama života? Tragično, čini se da je sve više onih koji spadaju u drugu kategoriju.
„Dve trećine svih smrtnih slučajeva pratila je ekstenzivna njega tokom poslednje godine života, a najmanje polovina je dodatno zahtevala medicinsku njegu“, otkrili su istraživači.
„Većina smrtnih slučajeva danas nije u skladu sa onim što se obično naziva ‘lepa’ smrt.“
Ebeling i njegove kolege su takođe otkrili da je produžena njega na kraju života sve češća kod starijih od 83 godine, što je očekivani životni vek u Švedskoj, što ukazuje na to da je veća verovatnoća da će osobe koje duže žive, duže umirati podvrgnuti raznim medicinskim procedurama i fiziološkim opterećenjima.
Zdravstveni vek ne drži korak sa životnim vekom
Ovaj nalaz ukazuje na jaz između „životnog veka“ i „zdravstvenog veka“ o kojem se često raspravlja. Životni vek je koliko neko živi; zdravstveni vek je koliko dugo neko živi dobrog zdravstvenog stanja, bez hroničnih bolesti i invaliditeta. U idealnom slučaju, oni bi trebalo da budu skoro jednaki. U stvari, kako je ljudski životni vek naglo rastao u poslednjih pola veka, zdravstveni vek nije održao korak. Analize ukazuju na trenutni jaz od 10 do 15 godina između njih u Sjedinjenim Državama, na primer.
Nažalost, ono što njega na kraju života može da uradi jeste da produži životni vek, sa malo koristi po zdravlje. Lekovi i postupci koji leče osnovna medicinska stanja kod starijih često su otežani činjenicom koliko „zdravlja“ je zaista moguće povratiti.
Zdrav životni stil moramo da zadržimo i u starosti
Na kraju krajeva, najbolji način da se popravi zdravstveni vek i da se ostane nezavisan od pomoći do samog kraja, jeste da sprečimo da dođemo u to stanje. To znači zdrav stil života – da se pravilno hranimo, uzdržavamo od pušenja, umereno pijemo alkohol, održavamo društvene kontakte, čuvamo mentalnu kondiciju, a iznad svega, budemo fizički aktivni. A to znači zadržati ove navike i u starosti.
Glavni zaključak je da, kako bismo sebi pružili najbolju šansu za „lepu“ smrt, treba da radimo stvari koje će nam pomoći da sačuvamo kvalitet života.
Komentari (0)