Moskva će izgubiti deo prihoda, ali analitičari smatraju da će to biti nadoknađeno rastom izvoza u azijske zemlje.
Кako je objasnio potpredsednik Vlade Aleksandar Novak, odluka će doprineti obnavljanju tržišnih odnosa. Dalje, Rusija će delovati u skladu sa okolnostima.
Novak je istakao da nije bilo međunarodnih konsultacija o ovom pitanju.
U decembru je Evropska unija prestala da prihvata rusku naftu koja se transportuje morem, a zemlje G7, Australija i EU su ograničile cene na 60 dolara po barelu.
Brisel je u februaru zabranio uvoz naftnih derivata iz Rusije, a istovremeno su zemlje EU i G7 odredile gornju granicu cena: 100 dolara za dizel gorivo, 45 dolara za mazut.
Tako je glavni razlog smanjenja proizvodnje februarski embargo na naftne derivate, pre svega mazut i dizel.
Problem sa izvozom naftnih derivata
Moskva već uspešno prodaje dobar deo nepreuzete nafte EU na azijskim tržištima, uglavnom u Indiji i Кini. Drugačija je situacija sa naftnim derivatima.
– Izuzetno ih je teško preusmeriti na istok. Tržište je prilično zasićeno, objašnjava ekonomista Mark Gojhman.
Osim toga, potpuna preorijentacija na Aziju zahteva vreme. Pored infrastrukturnih ograničenja, postoji faktor u dinamici tražnje, koja ne raste tako brzo, dodaje Olga Veretennikova, potpredsednica analitičke kompanije Borsel.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)