Jod je dugo bio povezivan samo sa funkcijom štitne žlezde, ali jod je neophodan i za razvoj neuronskih mreža i puteva u mozgu, kao i za njegov pravilan rad.
Nedostatak joda smanjuje ukupan količnik inteligencije naroda čak do 18 IQ bodova i predstavlja najčešći pojedinačni uzrok intelektualnog deficita u svetu, a može se sprečiti unošenjem dovoljne količine joda.
Pored pada koncentracije, nedostatak joda uzrokuje slabiju pažnju i radnu sposobnost u svakom životnom dobu, a kod dece probleme sa učenjem i pamćenjem.
Dr Geri Voren ističe da je ključno povećati unos joda koji je odgovoran za funkcionisanje našeg organizma u celosti.
Pošto ga organizam ne proizvodi, jod moramo svakodnevno unositi. Dnevne potrebe čoveka iznose 150 mikrograma, dok se trudnicama preporučuje duplo više, 300 mikrograma.
Joda najviše ima u bakalaru, algama,morskim plodovima i kuhinjskoj soli.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)