Noćna mora za Putina, ali i najgori strah Zapada: “Jedan pogrešan korak i čeka nas KATASTROFA”

Kremlj se suočava s istorijskom krizom poverenja, piše britanski Telegraf i upozorava: postoji realna mogućnost da su otkrivene slabosti Vladimira Putina toliko ozbiljne da bi mogle biti početak kraja – ne samo njegove vlasti, već i same Ruske Federacije.

Ova velika država koja uključuje više od 120 etničkih skupina nalazi se na neodrživim temeljima, navodi britanski list u analizi, dodajući da bi njen kolaps u početku mogao biti postupan, ali bi brzo mogao postati iznenadan, nasilan i nekontroliran događaj. Ako se Zapad ne pripremi za tu mogućnost, kao što se nije pripremio za raspad Sovjetskog Saveza, to bi moglo uneti ogromnu nestabilnost u svetsku geopolitiku. Telegraf navodi tri faktora koji bi mogli dovesti do raspada Federacije.

Slom poverenja u vojsku

Prvi je slom domaćeg poverenja u rusku vojsku, koja je tradicionalno bila srž legitimiteta Kremlja. Njeno poniženje u Ukrajini sada je gotovo potpuno, a ponosna Crnomorska flota i dalje se skriva iza Krima, previše uplašena da preuzme akciju protiv zemlje koja čak nema ni mornaricu.

Ruski muškarci masovno izbegavaju vojni rok, znajući kakva ih sudbina čeka na bojnom polju. To je podstaklo regrutaciju etničkih manjina iz Čečenije i drugih regija na rubovima Federacije – skupina koje je najlakše koristiti kao topovsko meso – što je raspirilo nezadovoljstvo koje Moskva neće lako ugušiti.

Kad bi neki militantni Čečeni odlučili pokrenuti još jedan rat za nezavisnost, gde bi Putin pronašao vojne resurse za borbu sada kada se toliko obvezao Ukrajini? Bez sumnje će biti svestan da bi Čečeni brzo i odlučno dobili takav rat, to bi moglo izazvati talas sličnih pobuna širom Federacije.

Ekonomski krah

Drugo, šteta koju je pretrpela ruska ekonomija previše je razorna da bi mogla podržati populaciju od 144 miliona ljudi, piše Telegraf. Gubitak energetskih tržišta, kojima je do sada nadoknađivano nedostatak moderne industrije u zemlji, ne može se poništiti. Evropske vlade više se neće oslanjati na Severni tok 1.

Rusija se takođe oslanjala na izvoz oružja, ali koja će zemlja sada biti zainteresovana za kupovinu njene opreme ili oružja? Takva ekonomska kriza može se održavati mesecima u lažnoj nadi da će se situacija ponovno stabilizovati – ali čak i u Rusiji stoicizam ima svoje granice.

Velika razjedinjenost

To dovodi do trećeg faktora, a to je retka gustina naseljenosti. Jer, uprkos 70 puta većoj površini od, na primer, Velike Britanije, Ruska Federacija ima samo dvostruko više stanovnika. Ovi brojevi čine građansku solidarnost teško ostvarivom u najboljim vremenima, ali sada, s glavnim gradom u slabom položaju, svaki osećaj nacionalnog identiteta mogao bi brzo da se pogorša.

Zapadne sankcije nateraće moskovske elite na teške ekonomske kompromise. Oni će neminovno (želeti) da spasu srednju klasu u glavnom gradu, koja predstavlja neposredniju pretnju režimu, na štetu manjinskog stanovništva u konstitutivnim pokrajinama.

Scenario sudnjeg dana

Na Zapadu se već neko vreme spominje ideja o potrebi “dekolonizacije” Rusije. Telegraf piše da sada treba postaviti teška pitanja o potencijalnom kraju Ruske Federacije, kako svet ne bi ostao zatečen.

Na primer, kako bi se to odigralo u zemlji koja ima značajne zalihe nuklearnog oružja i nekoliko centara moći? Ko bi “dobio” nuklearke? Kako izbeći curenje oružja i militanata u baltičke zemlje? Je li veliki unutarašnji sukob neizbežan ili se kolaps može zadržati u političkom kontekstu? Zajedno, ove dileme predstavljaju vrlo značajan izazov za Zapad. Jedan pogrešan korak i mogli bi se suočiti s katastrofom.

– Naš neuspeh da se pripremimo za poslednji ruski kolaps pre nekih 30 godina, i unutrašnja previranja koja su usledila, verojatno su doveli do Putinove vlasti. Ne možemo rizikovati da drugi put budemo nespremni – zaključuje Telegraf.

BONUS VIDEO: