Svetkovina u čast Svetog Nikole Miriklijskog je najmasovnija Krsna slava među pravoslavnim Srbima i praznuje se 19.decembra. U Srbiji je oko 600 crkava posvećeno ovom svetitelju. Od davnina postoji narodna izreka da jedna polovina Srba slavi ovog sveca, a druga im dolazi na posnu slavsku gozbu, jer se svetkovina održava u vreme šestonedeljnog Božićnjeg posta.
Sveti Nikola se smatra čuvarem iskonskih vrednosti hrišćanstva i zaštitnikom moreplovaca, svih putnika, ali i dece, te učenih ljudi, zatim trgovaca, siromaha i bolesnika. Veruje se da svojim moćima pomaže svakome ko mu se u nevolji obrati za pomoć.
Rođen je u drugoj polovini trećeg veka u gradu Patari u Likiji u Maloj Aziji, na obali današnje Turske. To je bilo doba progona hrićana i vladavine rimskog cara Valerijana. Nikolini roditelji Teofan i Nona bili su imućni, te kad im je sin jedinac stasao dali su ga da uči kod episkopa patarskog Nikolaja, Nikolinog strica. Posle smrti oca i majke, nasleđeno bogatstvo Nikola je podelio siromasima i zamonašio se u manastiru Novi Sion. Nakon stričeve smrti svi su očekivali da će ga on naslediti, ali je Nikola otišao u Palestinu da živi asketski i usamljeno. Vratio se u Patru kada je umro stričev naslednik i postao je tad sveštenoslužitelj u rodnom gradu.
Zbog posvećenosti poslu i pobožnosti sveštenici su izabrali Nikolu za arhiepiskopa. Kao arhiepiskop, obilazio je sela i gradove, posećivao bolesne i unesrećene, otkupljivao i oslobađao ljude koji su u to vreme prodavani kao robovi, pa ga je narod poštovao kao sveca još tokom njegovog ovozemaljskog života.
U to vreme Rim je proganjao hrišćane, pa je sveti Nikola bio utamničen dugo, do dolaska na rimski tron cara Konstantina, po rođenju Nišlije, koji je ozakonio hrišćanstvo 313.godine.
Sveti Nikola se upokojio 345. godine. Sahranjen je u Sabornoj crkvi Miriklijske mitropolije, u mestu Miru, u Likiji. Hrišćani iz raznih delova sveta su, uznoseći molitve na njegovom grobu, umoljavali isecelenje.
Kada su posle šest vekova Likiju okupirali Turci, sveti Nikola javio se, kaže predanje, u san jednom svešteniku i rekao da njegove mošti budu prebačene u Bari. Prenete su 1096. godine i danas se nalaze u hramu koji je njemu posvećen. Srbi ga praznuju 19. decembra po gregorijanskom kalendaru u znak sećanja na dan svetiteljeve smrti, ali i 22. maja, kada su svečeve mošti prenete u Italiju. Na praznik ne treba raditi fizičke poslove, već ceo dan posvetiti praznovanju svetitelja.
Šamar jeretiku
Sveti Nikola je 325.godine u Nikeji bio među učesnicima na Prvom vaseljenskom saboru svetih otaca i na tom skupu ošamario ranohrišćanskog teologa Arija (Arijan ili Arijus) iz Aleksandrije, inače osnivača teološkog učenja poznatog kao arijanstvo.
Arije je bio protivnik nastojanja da se od Isusa Hrista načini Bog, tumačeči da Bog i Isus nisu iste suštine. Tvrdio je da Isus nije istiniti Bog nego samo stvorenje Božije. Pod njegov uticaj pali su ne samo laici već i mnogi arhijereji i sveštenici.
Sveti Nikola se žestoko usprotivo i u oštroj polemici ošamario Arija, prozivajući ga kao jeretika. Iako je arijanstvo imalo dosta pristalica, proglašeno je za jeres na Prvom vaseljenskom saboru , a tada je utvrđen Nikejski simbol vere.
Nikola je, po istorijskim izvorima, ipak bio anatemisan zbog drskosti, svrgnut s arhijerejskog trona i utamničen. Legenda, pak, kaže da su njegov postupak odobrili Isus Hristos i Presveta Bogorodica javivši se zatočenom Nikoli, darivajući mu Jevanđelje i arhijerejski ogrtač. Taj prizor je, kaže predanje, posvedočilo i nekoliko drugih učesnika Prvog vaseljenskog sabora, pa je Svetom Nikoli ukinuta kazna, vraćen mu je arhiepiskopski čin i odata počast kao Božjem ugodiniku.
Spasitelj lađara
Postoji verovanje da Sveti Nikola snagom svoje molitve može da stišava ili izaziva morske bure, da spasava nasukane lađe i brodove. I da se na onim brodovima u kojima je bio Sveti Nikola, nije desila ni jedna oluja, ni jedna bura nije mogla nauditi putnicima, zbog čega ga moreplovci smatraju najvećom silom na moru. I danas uoči dugotrajne plovidbe, mnogi pomorci se mole Svetom Nikoli za mirno more. Neki mu se čak i zavetuju da će uvek činiti bogougodna dela, ako na pučini prežive gusarske napade, razorne talase, bure i oluje. Nekada je na hrišćanskim brodovima bila obavezna ikona Svetog Nikole, a posebno se poštovao duž Jadranskog i Sredozemnog mora gde je bio običaj da se na njegov praznik ne isplovljava, a da se brodovi na pučini usidre i plovidbu nastave sutradan. Prethodno topovskom paljbom odaju počast svom zaštitniku. Na ovaj način slavu je obeležavao i knez Miloš Obrenović.
Jedna od legendi kaže, kada je carica Jelena pronašla krst na kome je Hristos bio razapet, Sveti Nikola je krenuo lađom u Svetu zemlju (Izrael). Na tom putu, strašna oluja je zahvatila brod i pretila da ga potopi. Sveti Nikola je klekao i pomotio se Bogu. Nevreme je prestalo i brod je srećno stigao. Pri povratku, svetac je unajmio brodara da ga vrati u rodnu Likiju. Lađar je novac primio, ali se predomislio i zaplovio u drugom pravcu. Odjednom je jak vetar okrenuo brod iako su ga svi mornari po kapetanovom naređenju usmerili u suprotnom pravcu. Brod ništa nije moglo da zaustavi i on je stigao u Likiju gde se sveti Nikola iskrcao.
Druga priča govori o brodu koji je ploveći iz Egipta upao u oluju. Nemoćni, mornari su u pomoć prizivali Svetog Nikolu. On se iznenada pojavio, uzeo kormilo i brod izveo iz nevremena. Kada su stigli u luku, mornari su mu se zahvaljivali i Ijubili ga u ruku. Saznavši da je to bio gusarski brod, Sveti Nikola ih je ukorio i posavetovao da se više ne bave prepadanjem tuđih brodova i pljačkom jer će ih sustići druga božja kazna, a oni su pouku prihvatili.
Deda Mraz po uzoru na Svetog Nikolu
Legenda kaže da je blizu Svetog Nikole stanovao siromah sa tri ćerke. Kad su devojčice odrasle, otac je postao očajan što neće moći da se udaju, jer su bez miraza. Nikola je priskočio u pomoć i tajno stavio kesu punu dukata devojci za miraz, u čarape koju je najstarija od kćeri okačila da se suši. Srećno se udala, ne znajući ko je darodavac. I kad su druga i treća kćerka stasale za udaju, Sveti Nikola učinio je isto.
Slična priča veli da je imućan čovek, takođe otac tri kćeri, naglo osairomašio izgubivši sve što je imao. U očajanju, gladi i bedi, on odluči da kuću pretvori u bludilište a ćerke u bludnice. Čuvši za tu nevolju i očajničku zlu nameru, sveti Nikola jedne noći uze kesu zlata i ubaci je kroz prozor u kuću nesrećnika. Našavši zlatnike, presrećan i zadivljen on dobročinstvo pripisa Božjem proviđenju, te odluči da svo to zlato pokloni najstarijoj ćerki za miraz. Čuvši za postupak ubogog čoveka Sveti Nikola ponovi svoje tajno dobročinastvo i pred udaju druge siromahove kćeri. U nadi da će Bog zbrinuti i treću kćer, čovek reši da sazna kog to tajnog dobrotvora Bog šalje sa zlatom. Jedne noći, bdijući sakriven ispod prozora, začu zveket dukata i potrčavši za nepoznatim, prepozna svog izbavitelja. Zahvalni otac pade na kolena, ali sveti Nikola ga podiže i zakle ga da dok je živ ne sme ni reč izustiti o ovim dobročinstvima.
Od tog doba potiče običaj da deca veče uoči praznika ostavljaju očišćene cipelice ili čarapice u prozor, da im u njima Sveti Nikola tokom noći ostavi darove. I nikad ih svetac ne razočara, a mališani ne znaju da poklone ostavljaju ukućani. Deda Mraz je nastao po uzoru na Svetog Nikolu.
Komentari (0)