Srđan Lalić, (36) pripadnik klana Veljka Belivuka i Marka Miljkovića, sklopio je sporazum sa Tužilastvom za organizovani kriminal da za kaznu od 18 godina zatvora svedoči o svim zločinima klana, potvrđeno je iz tužilaštva
Pre Lalića sporazumima su statuse svedoka okrivljenih dobili i Bojan Hrvatin i Nikola Spasojević.
Srđan Lalić uhapšen je 4. februara u stanu u beogradskom prigradskom naselju, a kod njega su tokom pretresa pronađeni sat “roleks”, brojač novca, GPS uređaj za praćenje, telefoni i računari, dok ispred vrata i na terasi svog stana ima brojne kamere za video-nadzor.
Prema navodima medija, Lalić je posle hapšenja izjavio da je po zanimanju IT inženjer i da je završio privatni fakultet. Tada je navodno rekao i da zarađuje od bitkoina i da su mu mesečna primanja oko 1.300 evra.
Nakon hapšenja verovalo se da je Lalićeva uloga bila samo da pribavlja telefone koji su sigurni za komunikaciju. Međutim, objavljivanjem fotografije na kojoj se vidi Lalić sa osmehom na licu dok drži jednu od žrtava, postalo je jasno da je njegova uloga u samoj organizaciji, bila više od toga.
“Ovu su Belivuk i Lalić, ovaj čovek je još živ, ali zaklaće ga, neće ostati živ”, rekao je tada Vulin pokazujući zastrašujuću fotografiju njih dvojice sa žrtvom.
Kako su tada naveli čelnici MUP, potvrđena je njegova povezanost sa ubistvima Aleksandra Gligorijevića, Lazara Vukićevića i Milana Ljepoje.
Inače, Srđan Lalić je, ubrzo nakon objavljivanja fotografije postao poznat kao “nasmejani ubica”. On je, navodno od hapšenja pokušavao da dobije povlašćeni status i spase se najstrože kazne, a na optužnici, koja broji tridesetak imena, zauzima visoko peto mesto.
Na teret mu se stavaljaju krivična dela udruživanje, pet teških ubistava, otmica i nelegalno držanje oružja. Bez obzira na to što je pokazao kajanje i da je spreman na saradnju, jer je ispričao i više nego što su ga pitali, tužilaštvo je ranije smatralo da ima dovoljno dokaza i bez njegovog svedočenja. Smatra se da zločini, za koje se tereti, zahtevaju adekvatnu kaznu, a ne povlastice. Za ova krivična dela preti mu maksimalna kazna, odnosno doživotna robija.
Pre hapšenja Lalić je prema navodima medija jedno vreme bio zaspolen u jednom državnom preduzeću. One kolege koje su ga prepoznale, nakon objavljivanja njegove fotografije, objasnili su da ga je na tom radnom mestu zaposlio rođak, kao i da su se plašili njegovog pogleda.
– Ljudi su se u hodniku sklanjali od njega. Sam taj pogled je izazivao jezu. Iskreno, nisam se mnogo iznenadila kad sam ga videla na slici sa Belivukom i čovekom kog će nekoliko trenutaka kasnije iskasapiti i odseći mu glavu- rekla je jedna od njegovih bivših koleginica.
Kako je navela sa Lalićem je radila od kada je došao u njihovo preduzeće 1. novembra
– U početku se niko nije znalo ko mu je rođak, ali se to kasnije pročulo. Nije ni čudo, s obzirom na to kako se ponašao od samog starta. Doveden je na poziciju IT stručnjaka i odmah je postavljen za šefa IT sektora u fondu, u filijali za grad Beograd. Početna plata mu je bila oko 70.000 dinara. Za to vreme bila je to solidna zarada – rekla je bivša Lalićeva koleginica za medije.
Kako je objansila sa Lalićem se sretala maltene svakog dana jer se on dosta kretao po zgradi i obilazio kancelarije.
– Ponašao se po modelu: !Alo, bre, znate li vi ko sam ja? Ja mogu sve, a meni niko ne može ništa!” Na posao je dolazio kada je hteo, isto tako i odlazio. Svi smo mi striktno sedeli puno radno vreme, odlazili na pauzu u propisanom terminu, međutim, za njega to nije važilo. I da nismo znali ko ga je doveo, lako bismo zaključili da ima jaka leđa – rekla je žena i dodala da su se svi slanjali od njega.
Prema njenim rečima svi su se trudili da se od njega sklanjaju i da što manje s njim komuniciraju.
– Nije bilo mnogo sukoba, ali samo iz tog razloga. Ja sam u hodniku, kad ga vidim, prelazila diskretno na drugu stranu da se ne mimoiđemo na bliskoj razdaljini. Ipak, zbog mog posla često sam morala da radim s njim i to nije bilo nimalo prijatno. I inače je bio veoma konfliktan, jednom se pred deset ljudi izdrao na koleginicu, stariju ženu, kojoj je sve vreme drhtala brada, a ruke su joj se toliko tresle da nije mogla olovku da drži u ruci. Mislim da je posle otišla na bolovanje – ispričala je sagovornica Kurira i dodala:
– Znao je i da omalovažava druge ljude. Potcenjivao je stručnjake koji su tu radili 20-30 godina. Nije imao poštovanja ni prema starijima ni prema najbližim kolegama – zaključila je ona.
Komentari (0)